Gušt i dert

MOJA MAJKA 11. deo

pitija | 28 Novembar, 2021 17:16

Moja majka će uskoro umreti. Znala sam to. I nisam znala šta da radim. Kako da se oprostimo?

Nikad nismo pričale o smrti i umiranju. Bila sam joj beskrajno zahvalna za to. Nikad me ničim nije opterećivala, plašila, uvek se trudila da mi olakša. Olakšala mi je i svoje bolesti i svoju starost.

Bila je mnogo bolesna, a u isto vreme strašno jaka. Nekad zbog nežne, preosetljive duše, oboli telo, a onda opet ta nežna duša puna ljubavi prema životu, prigrli to svoje bolesno telo, podigne ga i nosi kroz taj isti život još dugo dugo, na iznenađenje svih.

Samo je jednom pitala: Da li sam ja bila loša?Zar sam zaslužila da se ovoliko mučim?

Nisam ništa rekla, jer sam se borila sa knedlom u grlu. Mnogo sam volela moju majku i znam da je i ona mnogo volela mene, ali bile smo iz onog vremena kad se osećanja nisu izražavala rečima, već delima. Ne znam nijednog čoveka da se ogrešila, ne znam da je ikad uradila bilo šta loše, ali nisam joj ništa odgovorila. Nisam odgovorila, jer nisam navikla, jer sam mislila da se to podrazumeva. Ostalo je pitanje, da li je trebalo da odgovorim. Mislila sam da ta rečenica: Mama nisi zaslužila da se mučiš ni sekund – neće ništa promeniti, neće joj olakšati muke.

Nisam navikla osećanja da pretočim u reči, a bilo je sve manje stvari koje sam mogla da uradim.

Donosila sam joj namirnice koje je volela, ali ništa joj od toga više nije prijalo. Ponudila sam joj ruku kad bi išla do kupatila, dok se penjala uz stepenice, ali ona je to odbila: Mogu sama. Moram. Kako ću kad ti ne budeš tu?

Ubrzo nije više nije imala snage da izlazi iz kuće. Dolazila sam svaki slobodni trenutak; bile smo tu i sestra i ja, ali samo smo se gledale bez reči.

Počela sam da joj masiram stopala, a pre nego bi pošla kući, poljubila bih je. Shvatila sam da ipak moram nešto da joj kažem.

-  Mama, počela sam da pišem o tebi . -  rekla sam joj tiho dok sam je ljubila, ali nisam bila sigurna da me je čula.

Da li je to dovoljno? Ne, nije, ništa nije dovoljno u takvim trenucima.  Zato sam počela da se molim da se ne muči dugo. Mnogo je volela život, a ovo više nije bio život. Ni po mojoj ni po njenoj meri.  

Trećeg dana od kad nije mogla da ustane iz kreveta, umrla je. Tiho.

Svoju svrhu na ovoj zemlji ispunila je na najlepši način. Sad je na meni red.

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb