Gušt i dert

PRE NEGO NEŠTO LOŠE KAŽEMO O NEKOM DRUGOM ... 2 deo

pitija | 08 April, 2021 20:13

Mnogo volim prirodu, naročito od kada sam „progledala“ i shvatila koliko smo joj štete naneli, zagadili je i osiromašili. A još ne shvatamo da to sebi radimo.
Zato gde god mogu i kako god mogu činim da moj deo u njenom čuvanju bude veći, a u deo u daljem zagađenju bude manji: između ostalog, skupljam plastiku za Akciju „Čep za hendikep“, odvajam plastiku za reciklažu itd.
Svesna našeg greha, neznanja i neshvatanja, uvek su me mnogo ljutili oni ljudi koji to ne rade.
A onda sam jednog dana videla da i jedna meni vrlo draga osoba nema isti stav i ponašanje kao ja povodom toga.
Pre nego sam se naljutila i pomislila nešto loše, setila sam se koliko je ta osoba dobar čovek, koliko je u mnogim stvarima realna, poštena i koliko mi je puta u životu pomogla. Stvarno pomogla. I nisam se naljutila, nisam joj ljutito ništa rekla. Samo sam nastavila da radim ono što mene čini srećnom, što meni znači.
Opet sam progledala i shvatila da nisu loši svi ljudi koji ne brinu o prirodi kao ja, niti su dobri svi oni koji recikliraju plastiku.
Život je mnogo složeniji, ljudi su mnogo složeni da bi ih na osnovu jednog činjenja ili nečinjenja č nazvali lošim, etiketirali ih, nazivali glupim, primitivnim, bezmozgašima itt. Čitav život je put ka dobru i ispravnom življenju. Čitav život je učenje, menjanje i progledavanje i osvešćivanje.
I znate šta se u međuvremenu desilo sa tom meni dragom osobom. Nedavno mi reče: „Juče prođoh pored kante i setih se tebe: Evo počela sam da odvajam čepove.“
Neko me se seti kad vidi drvo, neko kad vidi kantu 
</div>


<p class= kratke priče | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

PRE NEGO POMISLIMO I KAŽEMO NEŠTO LOŠE...

pitija | 05 April, 2021 12:28


Koristan je ovaj FB.
Naučila sam da ne misle svi kao ja, šta više, retko ko misli kao ja.
Postoje najrazličitij pogledi na isti situaciju, ni broja im se ne zna. Ljudima može pasti na pamet nešto što vi ne bi ni sanjali.
FB mi pomaže da vežbam strpljenje I toleranciju, da se ne svađam sa svakim ko ne misli kao ja. Pomaže mi da pobedim sebe I ne napišem uvek ono što mislim, jer koga to zanima. Niko neće promeniti mišljenje, a najbolnija činjenica je da I drugi mogu biti u pravu, ne samo JA.
Nisu svi koji misle suprotno od mene LOŠI, GLUPI, ZLI itt.
Pre pet godina upoznala sam preko FB jednog čoveka. Na portal mog omiljenog sportiste nas nekoliko takozvanih fanova, utrkivali smo se svojim komentarima. Kad bi moj omiljeni sportista izgubio, ja sam kao svaka majka požurila da napišem komentar utehe. Među nekoliko komentara, uvek bi me iznervirali komentari tog čoveka: umesto da naseg omiljenog sportistu podrži, ohrabri, kako je meni bilo jedino logično I normalno, on je iznosio neku statistiku o udarcima, poenima, vrsti udaraca, greškama, snazi, odnosno slabosti I sve u tom smislu. Davao je savete šta da popravi, šta da izmeni, ili je sa njegovom karijerom gotovo. Mnogo me je sve to ljutilo, zar takav sposrtista nema dovoljno stručnjaka u svom timu, nego treba neko sa FB da ga savetuje.
Na sreću ne umem da se svađam. Nikad to nisam naučila, a iskreno nisam mnogo ni vežbala. Pre mnogo godina, kada su se postavljale osnove mog vaspitanja, drugi su se iskreno poštovali, mnogo malo je bilo onih koji imaju mi[ljenje o svemu I sva;emu, bilo je manje stručnjaka za sve oblasti, tako da je bilo I manje situacija za svađu. A nije postojao ni FB.
Nisam odolela da napi[em komentar tom ;oveku, ali sam u svom stilu napisala miroljubiv komentar o tome da ne mislim isto kao on. Ubrzo mi je stigao takođe miroljubiv komentar, da sam jedna od retkih koja nije sasula salvu uvreda onom ko misli drugačije, I da on to ceni.
Posle nekoliko poruka, shvatila sam da taj čovek, uopšte nije ni bio tako napadan, ni surov kako sam ja pomislila I doživela. I on je voleo tog sportistu, isto toliko kao ja, možda I više. Za vreme rata morao je da ode iz svoje zemlje, na kraj sveta kako bi mogao da nastavi život. Živeo je u hladnoj zemlji, a na slikama koje je u ono malo slobodnog vremena što mu ponekad iskrsne, slikao je sunce, leto I svu nostalgiju. Već dovoljno emotivno pocepan, daleko od svoje zemlje, svojih prijatelja, oženio je strankinju I pokušao da se primi na tom tuđem tlu. Stoički je podnosio teret natovaren mu ko zna čijom krivicom, a ono što je od njega zavisilo sve je ispunio. Završio je fakultet još u domovini, a znanje je primenjivao među strancima. Ipak uspeo je da postigne međunarodni ugled I da mnogi cene njegovu stručnost. Skoro da je postao zadovoljan, samo još da nije sa njim svud po svetu putovala I ta uporna I dosadna nostalgija.
Shvatila sam da je za njega ovaj sportista, bio najbolja verzija zemlje iz koje je morao da ode, da je on bio jedina veza sa zemljom I sve lepo što je posle mnogo godina o njoj čuo. Što više nije morao da krije odakle je. Sve mu je to bilo potrebno kao voda I nedostajalo mu je svakog dana sve više I više. Zato je tom statistikom koju je pratio hteo našem sportisti da pomogne, da traje što duže, da ta slika o zemlji bude još dugo dugo svetla tačka njegovog života.
Njegov muški mozak, mozak informatičara mislio je na drugačiji način od mog ženskog, ali to nije bilo ni pogrešno, ni lose, kako sam shvatila.
Sva sreća da nisam tom čoveku uputila neku grubu ruznu reč. Kad sam se razbolela on se setio sam da se raspita kod svog doktora za lek koji bi mogao da mi pomogne. I zamislite, pored svih lekova koje sam pila, osetila sam da mi I taj lek pomaže. Da sam mu uputila grubu reč, da sam ga etiketirala kao lošeg, ostala bi bez originalnog autograma našeg omiljenog sportiste, koji mi je poklonio, jer je shvatio koliko bi me to obradovalo.
Srećna sam što ne umem da se svađam I što nisam napisala ništa uvredljivo nekom ko ne misli isto kao ja.
Srećna sam što nisam napisala ništa uvredljivo čoveku koji drugačije razmišlja od mene , jer ga ne bih upoznala I što bi na taj način povredila jednog istinski dobrog čoveka. 
 
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb