Limunada

Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".

moja majka - VENČANICA

pitija | 23 Jun, 2023 19:56


Bila sam dete, možda tek pošla u školu kad se stric oženio. Sećam se samo da sam na svadbi plakala. Ne znam zašto. I kasnije kad sam odrasla svadbe su u meni budile neko posebno osećanje koje mi je mamilo suze, ali bila sam velika pa sam naučila da ih krijem. Nisam želela da neko pomisli da malerišem svadbu.
Stricu i strini na sreću nisam izmalerisala. Stric se smešio kao i uvek, bio je u lepom odelu, a strina u beloj venčanici. Sećam se još da me je grlila i pitala zašto plačem. Nisam znala da odgovorim, ali mi je od tog trenutka pa narednih 50 godina bila jedna od omiljenih rođaka.
Bila je to i prva svadba koje se sećam. Mislila sam da su svi pravili svadbe i nije mi to bilo toliko važno.
Jednog dana, sedele smo u dvorištu sa babom i strinom, kad nam je majka donela i pokazala svoju sliku u venčanici. Bila je srećna, pomalo stidljiva, a meni je bilo neprijatno. Slika u venčanici sa velom na glavi mi nije nešto za ponos; videlo se da majka nije baš mlada „mlada“; imala je blizu 40 godina.
Strina i baba su gledale sliku i osmehivale se, one su razumele ono što ja nisam. One su znale šta ta slika znači.
Moj otac je voleo da uči, tako je naučio sve za šta mu se ukazala prilika, a među nekoliko zanata koje je znao, fotografija mu je bila hobi. Imao je fotografski aparat, a kupatilo je podesio da u njemu pravi slike. Tu je i mene naučio kako se prave slike.
Otac je fotografisao majku. On je napravio tu fotografiju koju nam je majka pokazivala. To mi je bilo još čudnije.
Majka je od rođake koja je nedavno pravila svadbu pozajmila venčanicu,i obukla je prvi put u životu,a otac joj je ispunio želju i fotografisao je.
Bila sam mala i nisam razmišljala o svadbama; još su mi bile daleke želje svake devojke da bar jednom, bar jednog dana u životu bude princeza, najlepša i najvažnija devojka, obučena u belo.
Kako su godine odmicale shvatila sam da je majka možda patila što nisu imali svadbu, što nikad nije imala veo i venčanicu.
Sećam se da je ponekad, kad bi je razgovor naveo, govorila da su bili mnogo „bedni“, da ništa nisu imali, ali to je izgovarala sa takvim mirom, kao da priča o nečemu davno preboljenom i ostavljenom daleko od sadašnjeg života, izbačeno iz sećanja i misli. Bila je zadovoljna onim što imamo, uvek prisutna u sadašnjem danu, sa planovima za sutra. Nije poredila nas sa drugima, ono što oni imaju, a mi nemamo, niti zavidela. Kad prelistam sećanje, vidim da nikad sebe nije sažaljevala. Trudili smo se da mi napredujemo i budemo bolji danas, nego juće.
Možda je majka patila što ona i otac nisu imali svadbu, ali to nije pokazivala. To nije zavisilo od njih, bili su mladi i trebala im je pomoć roditelja. Majčin otac je pravio svadbu samo sinu, ćerkama nije, možda što nije imao, možda što su se ćerke manje cenile. Otac je bio još u težem položaju, nije imao oca, a očuh je bio prek i težak čovek, koji je njegovom majci naneo mnogo zla, tako da ni o njenim sinovima nije brinuo.
Možda su zato otac i majka radili ono što je zavisilo od njih: išli su na sve svadbe na koje su ih pozivali, pravili ćerkama svadbe i celog života slavili rođendane.
Zato je i majka čim joj se ukazala prilika, uradila ono što je mogla: obukla venčanicu i stavila veo. Bila je bar na kratko mlada.Otac je kao uvek podržao i napravio joj fotografiju.
Sada mi je žao što tada to nisam razumela, možda bih ubedila oca da obuče odelo i fotografišem ih oboje.

kratke priče | Sledeći | Prethodni | Komentari (1) | Trekbekovi (0)

Komentari

john

NCrealtor | 08/04/2024, 18:40

Vaše sećanje na svadbu vašeg strica i strine otkriva duboku emotivnu povezanost i uticaj koji su ti događaji imali na vas. Vaša veza sa strinom tokom godina govori o snazi ljubavi i podrške unutar porodice. Real Estate in Lake Norman NC

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb