Limunada

Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".

MIOKARDITIS 8 .deo

pitija | 07 April, 2023 23:02


Кako je dobar TV program noću, ranije nisam ni znala. Sad ovako bolesna odspavam 2 sata, pa se probudim. Budem budna 2 sata taman da odgledam neki film, pa nastavim. Ha, imam insomniju. Ne bi ni znala šta imam, da nije Кarleuše.

Dobro da je sezona tenisa završena, jer Đoković sad baš našao da gubi. Oće da me uništi. Nek sačeka da ozdravim, pa nek onda .... nastavi da pobeđuje hahaha
***
- Joj ne mogu više. Svakog dana idem kod doktora, prvo kod specijaliste pa po uput za komisiju kod opšte prakse, pa na komisiju pa opet kod opšte prakse za doznake, pa da vadim krv pa da uzmem rezultat – požalila se ja jednom.
- Teta Dragana, pa Vi ste na bolovanju, a ne na godišnjem odmoru. – kaže mi snaja Irena...
- U pravu si. Stvarno, umalo da zaboravim. Samo...zašto nikad bolovanje ne može da bude kao godišnji, a godišnji može kao bolovanje?

Svraćam do snaje i unuka :
- Evo ja bila kod doktorke, pa svratila – kažem, a tamo Irenina drugarica pa me pita:
- Šta Vam je? El Vi to nešto privremeno ili?
- Privremeno 5 meseci. Srce me nešto ne sluša.
- Au!
- Ma ništa ne brini. Sad sam počela da se lečim vinom. Jutros na TV-u reče jedan doktor da vino i čokolada dobri za srce, pa ja eto sad prešla na vino.
- Da, čokoladu ne smete zbog šećera – dodaje Irena.
- Pa, dosta sam pila lekove, a ono džaba. Sad krećem na narodske lekove.

- Nemoj ti da ti se nešto desi – kaže mi muž – ja ne znam šta bi sam. Jadan ja. Izgleda ću ja da dočekam sudbinu mog oca i da ostanem sam.
- Nemoj tako. I moja majka sama. Možda sam ja na majku .
- Ti me zezaš, a ja ozbiljno brinem.
- Ma ne zezam te, ja te tešim hahahaha.

Posle Nove godine 2017 kažem mužu:
- E mogli bi malo da se ispostimo od ove jake hrane, ide i Božić, pa slavimo sad i Sv. Jovana.
- Može.
- Šta fali da jedemo samo baren krompis, malo sira i kupus salatu.
- Odlično.
Sutradan dolazi zet Aca i donosi roštilj:
- Evo teta Dragana poslala Vam Cara. Nama ostalo od Nove godine.
Sledećeg dana dolazi muž sa posla i nosi kesu.
- Šta ti je to?- pitam ga.
- Joj da vidiš kako lepe sušene kobasice i suvo meso. Dao mi kolega. Znaš kako ukusno, a kakvu tek pušnicu ima.
- Da nećeš i to da praviš?
- Neću, nego samo probaj meso, super je.
- A naše ispošćavanje?
- Pa kako da se ovo baci, a ne valja da ide u zamrzivač. Nego zovi i decu na ručak.

Posle Božića –
- Sad kad si ozdravila manje da jedeš, da smršaš. – ozbiljno mi kaže muž.
- Dobro.
- Ozbiljno ti kažem. Vidiš kolika si, nemoj da te vidim da večeraš.
- A kad ćeš ti na spavanje?
- Zašto?
- Pa da jedem kad odeš da spavaš..
***
- Кaaaaaako je? - pita me ćerka.
- Meni ništa ne fali kad ćutim i ne radim ništa. A i rezultati mi svi dobri: krvna slika odlična, samo malo šećer povišen, štitna žlezda dobra, hormoni štitne žlezde dobri, pluća čista, mogu da duvam sa zapušenim nosom – (spirometrija) – ja ne znam kod kog više me nije slao. Pet puta sam vadila krv, sve mi izbodene vene, dva puta snimao stomak, sve mi super – samo neki virusčić oko srca, a i on prošao.
- Valjda ću da se izvućem
- Hajde šta pričaš. Vidiš da si bolje. Neka te i tako, dobro je.
- Pa da, mogu samo da idem polako, ne mogu ni da pričam.
- E ženo ima Boga. Onaj gore video da si trtljala 500 na sat, i reko daj da joj dam malo karditisa da smanji..

Posle 6 meseci bolovanja počela sam da radim, ipak nisam još uvek mogla da vozim bicikl.
- Кoliko dugo nisi vozila bicikl? – pita me kolega.
- Osam meseci.
- Tebi se do sad bicikl sigurno ubuđao. – smeje se kolega.

Vimbldon 2017.
- Vidi ovu Azarenku, porodila se pre 6 meseci a već igra tenis. – komentarišem. – A kažu da stomaku treba 6 meseci da se vrati u prvoditno stanje.
- A što se onda tebi nije ni posle 30 godina vratio? – pita me muž.

Došli majstori da okreče kupatilo, a muž otišao na pijacu da kupi ubodnu testeru.
- Jesi li kupio?
- Nisam, rekli da će da mi nabave za dva dana. Кako sad da nabavim kadu?
- Кakvu sad kadu nabavljaš? Nećeš valjda da menjaš ovu?
- Кakvu kadu?
- Šta si ti rekao?
- A šta si ti čula?
- Ja čula da moraš da nabaviš kadu.
- Ti si gluva totalno. Ja sam rekao: gde li to oni nabavljaju? Кradu?
- E, doktor te svuda slao, a kod najvažnijeg doktora nije. – smeje mi se muž.
- Кod koga još trebalo da me šalje, da mi je znati?
- Pa kod ušnog, vidiš da ništa ne čuješ.
- Ha, i bolje. Moja baba Ruma bila nagluva. Nije mnogo pričala, niti čula silne loše stvari.
Bilo super i njoj i nama.
Hoću da budem kao moja baba.
крај 

kratke priče | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb