Limunada

Rešim ja da pošaljem priču na konkurs, ali pošto sam je toliko puta ispravljala, bila sam tako umorna da nisam mogla više ništa da pišem, pa ni lične podatke.
Uostalom, ako me izaberu nek jave, pa ću lako da im napišem sve od rođenja do današnjih dana.
Ipak morala sam da napišem bar ono osnovno, pa stavim broj telefona, ali dodam da me džabe ne zovu, jer nikad ne znam gde mi je, niko me ne zove, zato što ga ne nosim :)
Dopišem i da imam puno god, ali da se nikad mlađe nisam osećala, tj, ovako otkačena nikad nisam bila.
Prošle godine sam sama izdala prvu knjigu, jer niko drugi nije hteo. Nijedna priča nije prošla ni na jednom konkursu :)
Na kraju dopišem da su izmene teksta dozvoljene i poželjne, samo da već jednom uđem u neku zbirku. Nagrada ne mora. 
Pozdravim ih uz " čujemo se, mada, ne verujem da ćete da se javite, ali se nadam, jer "nada poslednja umire."
Na moje veliko iznenađenje, uskoro mi se javiše:

 

 

 Ja to shvatih kao

 "više sreće drugi put " :).