Gušt i dert

NEVOLJENA ZEMLJA I NESREĆNI LJUDI

pitija | 20 Septembar, 2020 16:52

Živim na istom mestu gde sam se rodila. Samo se kuća promenila. Godinama smo se trudili, ulagali znanje, vreme, novac i trud, da nam bude bolja, udobnija i lepša za život.
Nažalost država u kojoj sam se rodila, i ova u kojoj sada živim nije više ista.
Ne mislim na veličinu, na ime, mislim na ono šta sada osećamo prema njoj.
Onu državu smo voleli, ponosili se njom, trudili se da doprinesemo, da bude još bolja i nama i svetu.. I u svetu su mnogi lepo govorili o nama i njoj. Zato nam je srce bilo ogromno. Zato smo bili srećni.
Ali nisu je svi sa strane isto voleli. Ko zna zbog kog razloga razorili su je, ponavljali nam da smo zli, da ne vredimo, da nas niko ne voli.
Srušilo se sve u šta smo verovali i voleli.
Trebalo je krenuti ispočetka, trebalo je ponovo se prilagoditi. Bio je to dug put, pa se usput negde izgubila i ljubav.
Neki su prestali da vole svoju zemlju.
Bilo je mnogo laži na tom putu, a kad se laž često ponavlja, počinjemo da verujemo da je istina.
Bolno je boriti se za nešto što je nekad bilo, teško je tražiti nešto što ti se čini da je izgubljeno. Zato su mnogi odustali.
Mnogo je lakše prikloniti se većini, jačem, moćnijem. Jer je u njihovom društvu sigurnije. Lakše je pljuvati po svome
Lakše, ali nije ni lepo ni kulturno, ni pametno.
Srušili su mi zemlju.
Kuću na sreću nisu.
I da su mi srušili kuću, znam, opet bih je pravila, krpila, prepravljala deo po deo, temelj, pa krov. Zato što drugu nemam, zato što mi tu žive deca. Bilo bi to teško, mnogo teško, ali nikad ne bih odustala, nikad je ne bi pljuvala. Nikad ne bi psovala mesto gde mi protiče život. Nikad ne bih govorila deci da je kuća u kojoj žive propala, da pobegnu u neku drugu lepšu, sigurniju kuću. Pokazala bi im kako se kuća gradi cigla, po cigla, greda po greda i učila da i oni to rade, malo po malo, a onda prema svojim mogućnosrima sve više i više, do maksimuma. Gradeći je, voleli bi je i vezali se za nju čvrsto i iskreno.
A na drugom kraju sveta postoje ljudi čije kuće često ruši uragan, a oni ih ponovo i ponovo na istom mestu grade. Prvo su me čudili, zašto ne pobegnu odatle, zašto ne odu gde nema uragana, a onda sam počela da im se divim.
Ne beže, jer vole zemlju u kojoj su se rodili, vole čak i taj uragan koji ih često neprijatno iznenadi. Ali čekaju ga spremni. Prilagodili su mu se, pa sad kuće prave od drveta, ne od betona i cigala, da ih ne povredi kad se sruši, da je lakše naprave ponovo.Trude se, ne odustaju.
I onda mu bude baš žao kad nas čujem kako grdimo po sebi, svome i svojima.
Sve više me strah da počnem da razgovaram sa nepoznatim ljudima. Plašim se pravca u kom će da ode razgovor. Postalo je moderno komentarisati kako ništa ne valja, niko nije dobar, niko ništa ne zna.
Pomislim, pa tako će reći i o meni kad se rastanemo.
Zato sam uvek birala ljude koji dobro i lepo pričaju o drugima. Znam, i u meni će videti nešto lepo. Onaj ko radi zna kako je teško napraviti nešto i naći će uvek razumevanje za druge i poštovaće tuđi rad.
Pitam se da li oni koji loše pričaju o drugima, mogu dobro da rade, da li su SAMO ONI TI koji su najbolji i najbolje znaju?
Ako misao prethodi delu, ako nam je život takav kakve su nam misli, onda je sve jasno.
Znam da oni ni sad neće ništa shvatiti, ali pišem zbog sebe. Da sebi olakšam.
Jer, mnogo mi je žao što smo toliko nesrećni.
A zemlja nam lepa i ovako nevoljena, dostojanstveno ćuti i trpi, čeka da je ponovo zavolimo i budemo srećni.

Komentari

Re: NEVOLJENA ZEMLJA I NESREĆNI LJUDI

mediterraneo | 20/09/2020, 17:57

bar da je većina stanovnika ove zemlje kao ti proročice gde bi nam bio kraj , lepo si sve ovo napisala, slično razmišljamo ,samo ja ponekad razmišljam gde je i šta je Srbija. Siguran sam da nam niko nemože oduzeti ljubav koju osećamo prema Srbiji , prokleti su svi ti zli ljudi ,neljudi koji i nju i nas uništavaju , ipak nemogu jadni su .Povremeno pomislim da su najbolji pripadnici srpskog naroda poginuli u bitkama za slobodu na Ceru , Kajmakčalanu , Kolubari i teda se utešim i budem ohrabren i miran , uvek nam na neki način najgori vladaju ali znam da su nas najbolji branili i čuvaju nas svojom besmrtnom žrtvom i hrabrošću i dan danas , zato sam ponosan i siguran u našu konačnu pobedu. Pozdrav za Apolonovu proročicu.

Re: NEVOLJENA ZEMLJA I NESREĆNI LJUDI

pitija | 20/09/2020, 18:19

otpozdravljam dragi mediterraneo

Re: NEVOLJENA ZEMLJA I NESREĆNI LJUDI

lastavica | 07/10/2020, 16:53

Nažalost, mediterraneo je u pravu, najbolji geni su ostali na Kajmakčalanu....

Re: NEVOLJENA ZEMLJA I NESREĆNI LJUDI

mediterraneo | 07/10/2020, 18:19

pozdrav za lastavicu i pitiju , evo upravo , posle niza godina ponovo slušam pesme cuneta i tozovca ,pokušavajući detoksikaciju od svakodnevnih vulgarnosti, ponižavanja pristojin ljudi i potkulture , ali siguran sam videćemo kraj svemu ovom , pobedićemo

Re: NEVOLJENA ZEMLJA I NESREĆNI LJUDI

dmc | 07/10/2020, 22:05

Isto osecam vec godinama prema zemlji, a bas mi je zao, i znam da je vecina dobra negde duboko sakrivena i cuti ... ali rpevise cuti .... preglasni su ovi sto otimaju i ne vole nista sem sebe i para....

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb