Limunada

ZAŠTO SAM DANAS ZAKASNILA NA POSAO 2 , deo

pitija | 18 Jun, 2022 15:53

Sutradan, odmah upitah ukućane, ko će da mi odnese bicikl majstoru da zakrpi gumu. Zet ga rado odveze kolima do majstora. Ali on ne imade vremena da ga i preuzme, muž je takođe imao obaveze, pa se ponudi ćerka da ga doveze. Ode ona, a ja pomislih, kako taman u 17 sati stižem za posao.
Nego nešto mi se čini da se ćerka malo duže zadrža.
- Jao, šta ako nije zakrpio gumu? Ima da zakasnim na posao. – pomislih, ali na sreću uskoro čuh zvuk bicikla po šljunku, ispod prozora. Brzo izađoh na prozor, da zadovoljim radoznalost.
- Gde si do sada? Treba da idem na posao? -
- Ma ćuti, nisam mogla ga vozim. Sve vreme sam gurala.
- Kako? Zar nije zakrpio?
- Jeste.
- Pa u čemu je problem?
- Čim sam krenula spao lanac.
- A što mu ne vrati da popravi? Šta ću sad ja?
- On je vulkanizer, to radi majstor za bicikle.
- Pa da, čim nešto zabrljao kad skidao točak, vidi se da nije majstor za bicikle. On zna samo da zakrpi gumu, a da je skine ne zna. Imamo i mi majstore za levi i majstore za desni točak, samo nemamo za prednji i zadnji. I šta ću sad?
- Pa peške. Nije daleko. I sama se hvališ kako nama ovde lepo što nam sve blizu, a onima u Parizu, Londonu, Njujorku sve daleko. Namestiće ti Aca (zet) sutra. Zna on. – uteši me ćerka.
Kad stigoh na posao onako zadihana, sva znojava, preseče me klima u kancelariji.
- Jao što ovde hladno! – rekoh kolegama.
- Ma gde hladno, baš prijatno. Nego si ti zagrejana.
- Ko zagrejan? Ja proključala..
- Šta ti opet nisi došla biciklom?
- Nisam.
- Zašto danas?

- Pao mi ... – htedoh da kažem, pa se predomislih. Ko će da mi veruje da mi se juče pocepala guma, a danas mi spao lanac? Koja je verovatnoća da se to desi? Iskreno ni ja mi ne bi verovala.
- Pala mi ideja da večeras posle posla malo prošetam peške po gradu. Eto, nikad ne šetam, samo žurim, jurim, a noću baš prijatno za šetnju.