Limunada

Шта је јаче?

pitija | 08 Mart, 2014 20:47

Први пут када су ме срели улични продавци и понудили честитку Дома за децу са сметњама у развоју, била сам и срећна што могу да је купим, мада и тужна што никако другачије не могу да помогнем.

Мало касније тог дана и син ми је рекао: Ево ти ова честитка, ти то волиш.

Препознала сам је; на полеђини је била адреса Дома. Била сам поносна на сина и тужна због неправде која је рођењем учињена тој деци.

Сада у кући имам већ неколико честитки за тај Дом; пола сам их сама купила последњих година, остале неко од мојих укућана. Кад год бих видела те уличне продавце и сама сам им прилазила и не дозвољавајући им да много причају, рекла би : „Дајте ми честитку. Знам, знам за вашу акцију. Увек купим, кад не могу другачије да помогнем.“

Ове године срео ме младић и у тренутку кад сам хтела да му платим, ниоткуд ми се појавила мисао: „А шта ако жели да ме превари?“ Стала сам, мало, а он ми је показао легитимацију. „Шта, ако је лажна“ – грозничаво сам мислила. „Не бих волела да ме неко превари, али опет шта ако грешим, као да му није довољно тешко што сигурно има неког у том Дому, него још и ја да га мучим сумњама“. Не знам колико дуго сам стајала неодлучна, а онда платила честитку младићу, извињавајући му се и журно се удаљила.

Више нисам била срећна што помажем једну хуману акцију. Уместо тој деци да пошаљем лепе жеље, мислила сам о свим преварантима којих има данас. Била сам страшно љута на њих што су се увукли у моје мисли, и љута на себе што сам им то дозволила. Уједно била сам уплашена овим новим, затрованим мислима. Такве никако никад нисам желела себи.

Питам се шта ћу помислити, па урадити следеће године кад сретнем продавце из овог Дома.......или неке сличне њима?

Да ли ће све већа сумња људи једних у друге да нас спречи да помажемо једни другима, да ли ће да нас спречи да учинимо бар ону малу мрвицу, оно нај-најмање што можемо једни за друге; уједно чинећи за себе да се осећамо као добро биће?

Да ли смемо да дозволимо нам страх од преваре буде изговор да ништа не учинимо, молећи Бога да нама никад не затреба ничија помоћ........