Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".
pitija | 05 Jun, 2015 08:40
Можда зато што у школу можеш да идеш кад хоћеш,
да закасниш или одеш раније са наставе,
да побегнеш,
и да ти мама опет све оправда.
Можда зато што су сви другови увек уз тебе.
И мислиш да су на добитку кад „ губиш“ (часове).
Можеш задати задатак да препишеш,
Или да ти га други уради,
да спремиш „пушкице“,
а да професор „ништа не види“
и да те чак и награди незаслуженом оценом.
Можеш да се извиниш што ниси спреман за тај дан,
да идеш на додатне, приватне часове,
да замолиш професора да ти поправи оцену,
или се посвађаш с њим,
па се поуздаш у наставничко веће,
или у тату.
Можеш да промениш професора,
Па чак и школу.
Можеш да радиш шта хоћеш,
или ништа да не радиш,
заштићен си „као бели медвед“.
И мислиш да ће тако увек бити.....
А неће.
Ништа од тога не можеш да радиш у даљем животу.
Живи били, па видели.
| « | Jun 2015 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||