pitija | 09 Februar, 2016 21:05
Даница зими највише воли да купује поморанџе.
Ето баш јуче у Максију купи 2 врећице поморанџи: Акција 50 дин.
- - Да ли треба да их мерим, пошто не видим цену? – упита продавачицу. - Често купујем по маркетима и у сваком је све различито; некад се мере, некад не.
- - Не, већ су измерене. Само однесите на касу. – одговори љубазна продавачица.
Баш су биле слатке, а нису ни скупе.
Данас скокну на брзака у „Роду“ да купи месо. УХа, и овде врећице поморанџи: још јефтиније: 45 дин по килограму. Опет не виде налепницу са ценом на врећици, па за сваки случај упита једног од продаваца:
- - Да ли треба да их мерим?
- - Не.
У „Роди“ је увек гужва, али Даница се тога сети тек испред касе; кад угледа ред и кад схвати да због две намирнице мора да чека све оне испред са колицима пуним робе. Није имала куд, стаде у ред нервозно цупкајући и тестирајући своје стрпљење.
- - Морате поморанџе да измерите – рече јој нова касирка.
Збуњено погледа око себе, тражећи помоћ, али схвати да нема избора па невољно изађе из реда.
Младић који је сад био на воћу, узе врећицу поморанџи и стави је на вагу уз коментар, више за себе:
- - Не мора да се мере.
- И овде су „сложни“: код једног овако, код другог онако, а само нас „слога спасава“. – промрмља и Даница за себе и потрча према каси.
Тамо је сад био још дужи ред. Ха, да ли да кука, или се смеје? А баш стварно јој се жури. Погледа опет око себе и угледа бакицу. Како би олакшала себи, реши да се пожали симпатичној бакици :
- - Један ми каже једно, други друго. Сад морам поново да чекам, а баш ми се жури. Не зна човек кога да слуша.
Бакица је погледа па љубазним гласом одговори:
- - Морали сте да мерите поморанџе, то се свуда тако ради.
- - Али јуче сам у МАКСИ-ју купила, а нисам мерила – Даница поче да се правда.
- - А не. У МАКСИ-ју мере на каси.
Даница је сад била већ тотално збуњена; ипак се сети:
- - То је други МАКСИ. Тај је у центру, овај где сам ја била нема вагу на каси.
- - Мора да се мери.- бакица није одступала.
- - Али ја стално купујем поморанџе и некад је овако, некад онако. Мерила би ја, али рекли су ми да не треба.- – поче да се правда, али одмах схвати да је направила грешку.
- - Не, не. Свуда се прво мери. Замислите да Вам дају мање; да нема тачно килограм? Имали би право да их тужите инспекцији. Зато увек морате прво да мерите. – смирено је настављала да јој објашњава бакица, док се у Даници пењао бес, све више: „куд баш данас да купујем, кад сам купила јуче? Куд баш налетех на овакву свезнајућу бакицу? Јао, журим, а морам опет да чекам ред и још и предавање да слушам.
- - Нико не воли да га поткрадају. Морате да будете опрезни и зато морате да мерите.-
„Где се гаси?“ – помисли у себи и покуша да се смири, јер није желела да дозволи да јој бакица поквари дан.
Осокољена одобравањем касирке, бакица настави да прича, а Даница не рече више ни реч. Кад коначно дође на ред, брзо плати рачун и пожури да што пре изађе напоље. Само још да врати претходно добро расположење........
Дан је тако леп, па поче себе да теши: „зашто се љутиш, кад је бакица била добронамерна и причала је о сасвим логичним стварима........ али није ме слушала и није ми веровала.......... Можда зато што је била сигурна да је у праву.....“ – унутрашњи дијалог јој није поравио расположење онако брзо и лако како је желела. Бакица ју је баш изнервирала:
„Боже, може ли неко да буде тако напоран из најбоље намере?“ – запита се.
„Наравно. Па она је иста ЈА!!!!“ – у трену јој сину.
Ха, бакица ју је ипак нечему научила:
Никоме не требају савети, објашњења, паметовање!
Сетиће се тога кад она пожели следећи пут некоме да буде „добронамерна бакица“. Највећа помоћ и најбољи савет је:
- Да, у праву си!
« | Februar 2016 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 |