Limunada

Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".

PRIČE ZA DECU I ODRASLE - PUT NA MORE -

pitija | 28 Novembar, 2020 14:04

Kad je Dečak napunio godinu dana, rešili su mama i tata da sa dedom i babom idu na more. I Dečaku i babi je to bio prvi put da idu u Grčku.
Mama je pripremila sirupe, kapi, vitamine, kreme i sve što treba za letovanje, a tata je sredio auto i na sedište postavio ekran za crtane filmove.
- Šta je to? – pitala je baba.
- To je televizor za Dečaka. – odgovorio je tata.
- Zar i to postoji? – pitala se baba.
- Naravno da postoji. Ti si baba i normalno da ne znaš za mnoge napredne stvari. Nasnimio sam mu 10 sati crtanih filmova. Ima da gleda do mora i još više. – sav srećan rekao je tata.
- I ti ćeš dati detetu deset sati da gleda u ekran?
- Pa normalno. Dug je put.
- Ali to nije zdravo. – rekla je baba, ali je znala da niko neće da je posluša.
- A ti mi kaži šta je zdravo i kako da ga zabavim. Bio je ljut tata.
Kad su krenuli, baba je pitala:
- Jeste li poneli igračke za Dečaka?
- Nismo. Šta će nam. Gledaće crtani. – odgovorio je tata, a baba se brže vratila u kuću i ponela kesu najomiljenijih Dečakovih igračaka.
Putem su prolazili pored lepih mesta, a maleni Dečak gledao je u ekran. Nije trepkao okicama. A okice moraju da trepkaju da bi bile zdrave, da bi Dečak lepo video. Baba je bila strašno nervozna i stalno je govorila:
- Hajde malo da mu isključimo, da odmori.
Konačno su uvažili njen predlog i baba je sva srećna isključila ekran televizorčeta. Onda je izvadila jednu igračku iz kese. Dečak se zabavio nekoliko minuta, a onda mu je postalo dosadno. Baba je izvadila drugu igračku. Pričala mu je kao da razume i izvodila razne kerefeke, a Dečak se smejao. I druga igračka mu je brzo dosadila, jer deca žele što više da upoznaju svet i zato ih zanimaju sve stvari koje ih okružuju. Deci je dovoljno jednom da vide nešto i da shvate šta je to i čemu služi. Deca su pametna i zato nije potrebno kupovati im puno istih igračaka, lopti, klikera, medvedića, kocki itd.
Baba je vrlo brzo iskoristila pola igračaka koje je ponela. Drugu polovinu ostavila je za kasnije. Trebalo je brzo razmišljati i izmišljati:
- Jao vidi kako veliko drvo. – pokazala je Dečaku drvo pored puta. Dečak se malo zainteresovao. Onda mu je pokazivala livade, brda, stene pored kojih su prolazili. Ptice koje su letele i one koje su stajale na granama. Maleni Dečak je prstićem i sam počeo da pokazuje na stvari pored puta.
- Vidi kolika velika kuća. A ona zgrada ima puno prozora.
Dečak se od gledanja zamorio i brzo zaspao. Kad se probudio i kad su izašli da odmore, baba je nastavila da mu pokazuje kamione, automobile, motore na parkingu, ljude, drveće. Dečak je sve pažljivo gledao, kao da razume i smešio se.
Kad su mu opet uključili televizorče, Dečaka to više nije zanimalo. Vrlo brzo je skrenuo pogled sa ekrana i nastavio sa babom da se druži.
- Uuuu, vidi kako brz ovaj automobil što nas prešao. Ha, vidi ovaj kamion kako je veliki. – tako je baba pokazivala Dečaku svet oko njih. Isto kao što je pre trideset godina pokazivala i zabavljala Dečakovog tatu kad su putovali na dalek put. Dečakov tata je tada najviše voleo traktore, ali na ovom brzom putu nije bilo traktora, tako da je Dečak gledao i radovao se drugim autima.
I brže nego što je baba očekivala stigli su na more.
- Vidi kako je more veliko i plavo. Kao nebo gore.
Neki misle da mala deca ne razumeju šta im se priča. O itekako razumeju. Mala deca su vrlo pametna i sve razumeju, samo ne umeju da pričaju. Što im se više priča, brže nauče da pričaju. A do tada okicama i rukicama pokazuju i raduju se svetu koji ih okružuje. Treba im pokazati svet u koji su došli, treba ih naučiti da mu se raduju i otkrivaju njegove lepote.
Svet crtanih filmova nije svet malenih dečaka i devojčica. Zna baba da neće moći Dečaka da sačuva od tog sveta, ali će se potruditi da ulazak u taj svet bude što kasnije i da se Dečak tu što kraće zadržava. Trudiće se da stvaran svet bude nešto čemu će Dečak da se raduje.
Kad su se vraćali s mora, televizorče se pokvarilo. Baba i Dečak su bili vrlo srećni. Njih je to baš obradovalo. I pri povratku su se zabavljali isto otkrivajući svet. Svet u kome žive, stvaran svet.

kratke priče | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

ŠETNJE S BEBOM - priče za decu i odrasle

pitija | 13 Novembar, 2020 22:35

Kad je Dečak beba malo porastao, mama ga je izvela u šetnju. Tata je bio na poslu, pa su mama i beba krenuli u upoznavanje i osvajanje ulica i parkova. O kako je Dečak beba bio srećan.

O kako sve bebe vole šetnje. I Sunce i ptice i ulice i cveće se raduju kad mame i bebe šetaju.

Dok šetaju bebe i mame treba da se gledaju. Nekad kolica budu okrenuta na pogrešnu stranu pa beba ne vidi mamu. Tako mogu da  sede velike bebe, kad nauče da je mama tu, kad upoznaju ulice kojim šetaju, parkove u kojim spavaju. A dok to ne nauče, ako ne vide mamu, bebe plaču. Plaču da im se mama javi, da čuju dobro poznat dragi glas. I kada mame počnu da pričaju bebe se odmah nasmeju. I brzo zaspu, jer znaju da ih čuva mama. Mnogo je važo da beba zna da je mama blizu. Beba ne poznaje nikog. Beba je tek došla u ovu ulicu u ovaj grad, na ovaj svet i tek ga upoznaje.

Bebe vole i kad mame pevaju. Zato mame često treba da pevaju. Niko neće zameriti mami što ulicom šeta bebu i peva. Mnogo je lepše nego kad mame glasno pričaju tečefonom.

Kako bi ulice i parkovi bili veseli kad bi sve mame sa bebama pevale.

Zato bebe nikad ne plaču kad se šetaju.

Za bebe je važno da su mame vesele i lepe. A lepe su sve nasmejane mame. Bebe samo u mame gledaju i sa maminog lica čitaju. Mamino lice je svet u koji bebe ulaze.

Mole se sve babe i dede, tete, strine, ujne i svi drugi dobri ljudi da mami pomognu oko silnih nevažnih poslova, kako bi mama bila odmorna i mogla najbolje da radi najvažniji posao: da se druži sa bebom.

Nije važno da li je kuća sređena, prašina obrisana, stvari složene. To bebe ne vide. Bebe samo u lice mamino gledaju, a ono treba da bude srećno i nasmejano.

I tate vole kad su mame srećne.

Da, od mame mnogo zavisi. Čitav svet zavisi od maminog lica. Srećne mame usrećuju svet.

Mame stalno rade. Nikad ne odmaraju. I tate stalno rade. Kad se tata vrati sa posla, treba da pomogne mami, jer sve je zajedničko. Mama i tata su tim, dobra ekipa koja zajednički kroz sve prolazi.

I još nešto je važno. Da uveče zajedno svi šetaju. Ujutru sa mamom, a popodne i sa mamom i sa tatom.

Kad se beba rodi mame i tate stalno slikaju svoje bebe. Hvale se slikama, pokazuju ih svima. Ne znaju da i i bebe vole da imaju puno slika svoje mame i svog tate. Te slike su ono što bebe vide dok gledaju iz kolica. To je ono što bebe čuvaju u srcu za ceo život. I bebe vole da se na njihovim slikama mama i tata smeju, da se vole, da su zagrljeni.

A koliko su sreće i ljubavi bebe uslikale, koliko su sreće i ljubavi naučile sa lica mama i tata, videće se tek kad porastu. Sreća i ljubav uči se od prvog dana i svakog dana.

kratke priče | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb