Limunada

MOJA MAJKA - DOGOVOR - 6 deo

pitija | 13 Februar, 2021 20:32

Kad sam otišla na fakultet, kod nas je počela da živi jedna devojčica. Bila je neko vreme sa roditeljima u inostranstvu, a onda je poželela da živi u Srbiji. Išla je sa mojom sestrom u osnovnu školu, a u početku je živela kod rođaka u zgradi preko puta nas. Stalno se viđala s mojom sestrom i mojim roditeljima i poželela je da dođe kod nas. Pošto ja nisam bila tu, mogla je da spava u mom krevetu. Uvek se radujem novim ljudima, novim poznanstvima. Ima li šta lepše nego imati puno braće i sestara? Za svakog novog pomislila bih sve najlepše, pomislila bih da će nam od sad biti zabavno, novo, drugačije. I u većini slučajeva je tako i bilo. Kako mislimo tako nam se i dešava.

Lana je bila nezadovoljna smeštajem i odnosom sa rođacima, i oni su bili nezadovoljni njom, pa je prelazak kod nas svima odgovarao. Rođaci su nam samo uputili zabrinjavajuć pogled: ne znate u šta se upuštate.

Lana je bila dobra devojčica, lepo smo se slagali, sa mojom majkom je imala drugarski odnos, često su pričale i šalile se, kao i mi što smo.

Imali smo samo dva problema. Lana je volela dugo da spava, a kad ustane nije nameštala krevet. Nije bilo baš prijatno ako bi neko ušao u sobu i video nered. Lana bi onda ušla u kuhinju i dugo, dugo doručkovala. Dugo je i ručala i večerala. Bila je baš spora. Vremenom je to počelo da ugrožava druge stvari i odnose. Nekad bi nam došli gosti, a ona je u 12 u kuhinji sedela u pidžami i doručkovala. Sestra i ja smo je nekad požurivali, ali to nije imalo efekta. Moja majka dugo ništa nije komentarisala, valjda je razmišljala. Lana se sa rođacima svađala kad bi joj nešto zamerili i glasno psovala na švedskom jeziku da je ne bi razumeli.

Kod nas se nije ni svađalo, ni psovalo, a rešenje problema je bilo tako jednostavno i delotvorno:

- Lana, moraćemo da se dogovorimo. Možeš da spavaš koliko hoćeš, ali kad ustaneš moraš da namestiš krevet. Ko ustaje poslednji namešta i drugi krevet. – majka je to rekla mirno. Njene reči su imale težinu i Lana nije želela da sazna šta bi se desilo ako to ne bi uradila.

Sutradan je Lana namestila dva kreveta, a prekosutra je ustala pre moje sestre. Obaveza koja joj je bila neprijatna, prerasla je u igru i zabavu. Vremenom je ustajala na vreme i svako je nameštao svoj krevet.

Što se tiče hrane, bilo je isto. Kad bi svi počeli u isto vreme da jedemo, majka je rekla:

- Ko poslednji završi, pere sudove.

Lana nije oprala nijednom sudove. Naučila je da jede brže, a onda je imala više vremena za sve ostalo. Lošu naviku je zamenila dobrom. I svidelo joj se. U školi je popravila uspeh.

Kad je porasla da može da živi sama, prešla je u svoju kuću. Mi smo nastavili da je posećujemo. Završila je fakultet na opštu radost roditelja, a ja znam da bi ga završil i ranije da je moja majka napravila s njom „dogovor“.

Do današnjih dana smo ostali u dobrim odnosima i sa njom i sa njenim roditeljima.