Limunada

NE ZABORAVI: I TI IMAŠ DECU - Moja majka 14.deo

pitija | 16 Januar, 2022 23:40

Posle silnih otkaza, promena poslova, u 38.god je konačno iskrsao posao koji sam celog života želela. Bukvalno iskrsao, jer do tada nisam ni znala da to postoji ta vrsta posla. I tako dobijem ja posao, ali ne i rešenje za stalno.
Kako to obično ide trebalo je nekog „častiti“. Da ne dužim, tada se ništa nije pitao direktor, već šefica finansijske službe, mnogo gadna žena i loš čovek. Moj muž, nije hteo ništa da joj da, iako sam ga molila, jer mi je posao trebao kao voda. Ona mi je svaka tri meseca uz osmeh nagoveštavala, da ne može da mi produži ugovor i da ću da dobijem otkaz. Svaka tri meseca, sam imala stres, a do tad bila kao na žaru. Nekako smo ipak uspeli da „probudimo“ direktora da se i on nešto pita i dobila sam rešenje.
Ali onda je došao drugi direktor, sa drugim saradnicima i opet je počelo moje proganjanje. Ovoga puta zato što nisam bila njegova partija. Prestao je da me proganja, kada sam mu rekla: „Kad vidim ko je uz Vas, čast mi je što sam na drugoj strani i što me proganjate.“
Mislim da je tad počeo da me gleda sa malo više poštovanja. „Ja sam komunjara.“- u besu sam mu rekla, a on me u čudu pogledao. „Ne, nisam član nijedne partije, nego ste dosadili sa podelama na četnike i partizane, na demokrate i nedemokrate. Dosta podela, kako ne shvatate da se rat odavno završio“ – nastavila sam, a on me slušao i čudio se. Kao „oslobodilac“ posle 2000god. kome su se svi klanjali bilo mu je novo da mu se neko usprotivi. Izgleda da sam mu bila interesantna.
Pustio me na miru, ali nije njegova saradnica Sonja. Kinjila me i više od prethodne. Kako samo usavrše maltretiranje drugih ljudi, gde li to uče? Stalno me pozivala da mi pokaže neke spise, stalno je „išla u ministarstvo“ (to je čuvena rečenica kojom skorojevići žele sebi da daju na značaju, a obično odu u neki hotel )i kako su im tamo rekli da moja diploma ne odgovara za posao, kako su neki uradili nešto pogrešno i da ću najverovatnije dobiti otkaz.
Bilo mi je mnogo teško, imala sam već 41 godinu, šta ću ako opet izgubim posao. Trebala mi je uteha, a najbolje me je i dalje tešila majka. Stanovala je blizu mene, pa smo se često viđale. Pričala sam s njom šta mi se dešava na poslu i kako sam zabrinuta. Moja majka, nikad nije davala naivne savete „ne brini, biće sve dobro“. Ako nije mogla da pomogne, ćutala je. Osetila sam da razmišlja. I ta tišina mi je značila, zračila je zaštitom.
Posle nekoliko dana, pozvao me direktor. Bila sam vrlo iznenađena. Nisam mogla ni da pretpostavim o čemu se radi.
- Dragana, Sonja mi se požalila da je tvoja majka uznemirila njenu decu.
- Ne razumem o čemu pričate.
- Tvoja majka je išla kod Sonje kući, ali pošto ona nije bila kod kuće, rekla je njenoj deci, da joj poruče da se svaki put kad maltretira nečije dete, seti da i ona ima decu.
Bilo mi je neprijatno što mene od 41 godinu štiti majka koja ima 65. Nikad nisam bila razmažena, ni prezaštićena. U trenutku kad sam pomislila da se izvinjavam , da se ljutim na majku, što me nije ništa pitala, setih se .
Ta Sonja nas je poznavala, jer je bila udata za kuma mog brata, a stanovala je u našem komšiluku. Njen muž je imao dete iz prethodnog braka, ali je ona svojoj familiji ispričala da se udala za momka i zato nije dozvoljavala da dete dolazi kod oca. Još tužnije je bilo što je taj mali stanovao kod babe, nekoliko kuća dalje i svakog dana gledao svog oca i njegovu novu decu, a nije smeo s njima da priča, ni da se viđa. Imao je oca, a kao da nije.
Neverovatna priča, ali istinita, jer sam videla svojim očima. Svi smo se čudili tolikoj neljudskosti i, svi su se nje plašili, osim, izgleda,moje majke. Čak je i direktor jednom prilikom rekao da i on pred njom stoji mirno. Na znam da li je on o njoj znao ovo što i ja, nije me zanimalo. Nije ovde bila bitna ona, već moja majka.
U početku sam bila malo uplašena, da li će zbog ovoga da mi odmah da otkaz, a onda sam se osmehnula:
- Ha, moja draga majka i u ovim godinama ima potrebu da me štiti. Nisam znala da će to da uradi. Ništa mi nije rekla, mada znam da je ona uvek bila preduzimljiva. Znate, moja majka je vrlo kulturna žena i ne verujem da je se neprimereno ponašala. Nije ona od onih koji plaše i maltretiraju druge, a naročito ne decu koja idu u srednju školu. – zastala sam malo tek da dam na značaju rečima koje ću izgovoriti. Zar ja da se ljutim na moju majku i izvinjavam se ovom zlu od žene. Ako će da mi da otkaz nek da, ali više neću da idem pognute glave i da strahujem. Uspravila sam se i nastavila ozbiljno:
- Znate direktore, mi smo kao porodica mnogo složni i mnogo volimo jedni druge. Mi jedni za druge sve dajemo. Eto vidite kakva je i moja majka lavica. Isti smo kao Šiptari (oduvek je postojao mit ili istina da su Šiptari najsložniji i mene je ono kako oni „ginu“ jedni za druge uvek oduševljavalo). Ne razumem, zašto se Sonja žalila Vama, umesto meni da se obrati? Budite sigurni da je ta poseta moje majke bila vrlo kulturna. Mudra je ona žena. I koliko ja čujem, ništa pogrešno, ni ružno nije rekla. Zar to nije istina?
Direktor me opet pogledao u čudu. Ovakav odgovor nije očekivao. Iskreno, nisam ni ja; nemam pojma odakle je taj prkos izašao iz mene. Moja majka ga je podstakla. Osećanje je bilo sjajno i zato sam bila spremna da za to podnesem bilo koju cenu.
- Hoćeš kafu? – ponudio me je direktor i počeo da priča o nekoj drugoj temi.
A šta je posle bilo?
***
Sonja je prestala da me kinji.
Posle nekoliko godina, napustila je firmu i otišla u drugi grad.
Ja i dalje radim isti posao, na moje zadovoljstvo i nadam se zadovoljstvo onih s kojim radim.
Pre nego je otišla u drugi grad,Sonja je ostavila i muža.
Ja za 2,5god idem u penziju.