Limunada

Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".

NISU DECA GREŠKE

pitija | 22 April, 2022 23:38

-          Mladiću, stani, gde si pošao?

-          To se Vas ne tiče. Nemate prava, da se mešate u moj život.

-          Da, možda si u pravu, ali ja sam iz prošlog vremena, kad su ljudi pomagali jedni drugima, kad su razmišljali, mogu li nekako da pomognu komšiji. Sećam vas se od pre nekoliko godina, kad ste oboje bili đaci, pa posle kad ste dolazili u školu da obiđete mlađeg brata, kako ste delovali kao lep i srećan par. Kako se to izgubilo? Kad je nestalo?

-          Ne volim je više.

-          O kako to jednostavno zvuči i oslobađajuće, a nije. I sad si krenuo kod druge.

-          Da.

-          Koliko ste se dugo voleli?

-          Iz srednje škole.

-          A ovu novu koliko znaš?

-          Nebitno.

-          Bitno je. Jer ako desetak godina bacaš zbog nekoliko meseci, šta će biti posle nekog vremena?

-          Sad mi je lepo. Zaljubio sam se.

-          I sa ovom koju ostavljaš ti je bilo lepo.  I u nju si bio zaljubljen, ali niko ti nije rekao da zaljubljenost ima rok trajanja i da posle nekog vremena prođe? Prođe sa svakim i sa ovom novom će proći. Krhko je to, ako se samo na zaljubljenost oslonimo i za nju živimo.

-          Ne moram s Vama da pričam.

-          U pravu si, ne moraš, ništa ne moraš, ali je lepo biti odgovoran. O mladiću dragi, nisi ni više tako mlad, imaš trideset godina.  Na šta si potrošio te godine, ništa važno nisi naučio?

-          Imam prava da uživam u životu i da mi bude lepo.

-          O tome ti i pričam. Život ne može biti samo lepo i zabavno, samo dobijeno, nešto mora i da se uloži; mora se potruditi da zajednica uspe, ako ne želiš do kraja života da ideš od jedne do druge. Jesi li dovoljno jak da do kraja života na sebi nosiš teret greha, zbog svih koje si povredio i ostavio.

-          Imala je i ona greške.

-          Naravno, a ko nema? Njoj je sada teško, ali neće tako biti doveka. U dalji život ona kreće bez tereta griže savesti, a ti se spremi da svoj nosiš. Ona sebi nema mnogo šta da zameri, ona nikog nije ostavila. Koliko si joj puta rekao da je lepa?

-          Počela je da zapušta svoj izgled.

-          Koliko si joj puta doneo cveće?

-          Svađali smo se.

-          Da. Bila je umorna, od neprospavanih noći zbog deteta. Koliko puta si je zamenio noću, da umiriš sina koji plače.

-          To je majčin posao.

-          Sećaš se koliko si se radovao kad vam se sin rodio? Koliko si bio ponosan kad si ga prvi put uzeo u svoje ruke? Kako si brzo zaboravio sa kakvom srećom si ga gledao u ruke, noge, prste, oči i tražio sličnost sa sobom.

-          Nisam zaboravio.

-          Čini se da jesi. Znaj da noću dok grliš tu drugu, novu ženu, tvoj sin opet plače. Samo sad ne plače zbog grčeva, sad plače jer traži tebe. Ima dve godine, ali shvata da nešto nije dobro, jer tata ne spava više sa mamom i nije više u kući. Šta majka da mu kaže, kako da ga uteši kad ne zna ni sebe, kad joj noć pomaže da sakrije suze?

-          Ja njega nisam ostavio.

-          O jesi, jesi. Tvoj odlazak najviše boli njega. Ranu koju si mu napravio na srcu trudiće se da zacele deda, stric, ujka, teča, ali pored svog njihovog truda ostaće veliki ožiljak, jer  tata je samo jedan.

-          Posećivaću ga.

-          Da. Kad mu bude rođendan ako ne dođeš biće tužan zbog toga, ako dođeš, na brzinu mu daš poklon i odeš, biće još tužniji.  Viđaćeš ga jednom nedeljno, pa jednom u dve nedelje, pa ćeš poslovima da se pravdaš za sve ređe dolaske, igračkama ćeš se iskupljivati, lagaćeš i sebe i to dete lažima u koje ne veruješ.

-          Hoćete da kažete da zbog deteta ostanem sa ženom koju više ne volim.

-          Ne, samo te podsećam da neke stvari nisu kako izgledaju. Neke stvari su ti ne tako davno izgledale najlepše, mislio si da će da traju većno, a sada? Sada ti se druge stvari čine najlepšima i misliš da će trajati večno. Očito grešiš, ali još ne znaš u čemu. Ništa se ne dobija i ništa se nema bez truda.Koliko si se trudio, koliko si pokušavao da tako i bude.  Kad zaljubljenost prođe, kad život krene mirnim tokom oboje ste odgovorni da ga gradite, ulažete, trudite se da uspe, da se menjate, prilagođavate, opraštate, budete strpljivi i tolerantni. Venčali ste se?

-          Da.

-          Sećaš li se šta su vam čitali na venčanju?

-          BRAK se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije.Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.

-          Koliko si se trudio da urediš brak?

-          ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uverenjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu.

-          Pre samo tri godine potpisao si da si obavio najlepši I najvažniji posao u životu. Kratko je to vreme da se sve preokrene.

-          SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reći i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.

-          Kako si potrošio ljubav I poštovanje? Kako si smeo sa tim da se kockaš?

-          ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni.A to može i lepše da se kaže: Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih.

-          Koliko si pomogao kad je bilo teško, koliko si tražio od nje više od onog što može, jer nisi hteo sebe da opteretiš?

-          U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi.

-          ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.

-          Jesi li gradio koliko si mogao? Jesi li dao sve od sebe da se veza ne olenji, uspava, prestane da živi?

-          BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite realni i odmereni kad određujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete.

-          Jesi li bogatio život, jesi li realan?

-          NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju. Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi društva.

-          Ništa od ovog nisi razumeo?

-          BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću.

-          Na prvom iskušenju si pao, nisi ga čuvao.

-          NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.

-          Razmisli o svemu ovome još jednom. Ostavljaš ono što ti je ne tako davno bilo prelepo. Zaviri u svaki deo srca, pretraži ga, nači ćeš sigurno stvari zbog kojih ćeš se osmehnuti. Ne gledaj samo lose I ružno. Nove okolnosti i obaveze su vas zbunile i uplašile. Niste se snašli, ali polako, strpljivo. Imate zbog koga da se potrudiš. Imaš dužnost prema malenom dečaku da odrasta srećno, dužan si da mu čuvaš osmeh .

 Srećan I lep život ne pada s neba, ne dobija se bez truda. Ne menjaj onu koju si 10 godina voleo, s kojom si nov život stvorio, nove ruke, noge, oči, srce I dušu, ovom drugom. Loša je ona.

-          Ali Vi nju ne poznajete.

-          Poznajem njena dela. Ona koja ne haje za tuđe obaveze, koja svoje zadovoljstvo gradi na tuđim suzama je vrlo sebična I poročna. Ona koja otima I krade od malenog dečaka, koja je uzrok njegovih neprospavanih noći, koja mu osmeh menja suzama nije dobar čovek. I nema drugog imema osim lopov. Porodica je svetinja, onaj ko je razori ne zaslužuje ljubav ni poštovanje.

-          Nisam samo ja kriv.

-          Niko ne govori o krivcima, već o odgovornosti. Ima tu još nešto vrlo važno. Ono što ja znam, uskoro će svi da vide.

-          Na šta mislite?

-          Na one nove ruke, noge, oči, srce I novu dušu koja raste ispod njenog srca. Kako si mogao da uradiš tako nešto ženi koju si mislio da ostaviš?

-          To je bila greška.

-          Ne. Ne zovi decu greškom. Greška se ispravi, oprosti ili zaboravi. Deca nisu greška, jer ne mogu ni da se zamene, isprave, ni zaborave. Nije život potraga za zaljubljenošću. Zaljubljenost je obmana koja ima rok trajanja, a kada prođe nastupaju obaveze, koje pokazuju kakvi smo ljudi. Mladiću, nemaš prava da tražiš pravo, ako si zaboravio dužnost .

kratke priče | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

MOJA MAJKA 18deo: Najlepši i najbolji tata

pitija | 02 April, 2022 17:31

U najdaljem delu mog plakara stoji još to odelo.

I danas  ga s posebnim poštovanjem nežno  pogledam, da ga ni pogledom ne uznemirim.  Oprezna kao sa svim svetim stvarima. Petnaes godina stoji tu.

Prošlo je 15 godina? Uostalom, zar neko nije rekao da vreme ne prolazi, prolazimo mi.

Odelo mog oca. Uzela sam ga za uspomenu, iako je i plakar u kome stoji, rad i uspomena na mog oca kao i još hiljadu drugih divnih stvari. Niko ga više neće obući, nikom ne mogu da ga poklonim, još manje ne mogu da ga bacim. Čuvam ga da onima koji nisu poznavali mog oca, pokažem i po odelu koliki je to bio čovek, da pokušam da  u vremenu, sačuvam bar neki trag, da unucima pokažem iz kog su korena nikli. Kako starim, te stvari mi postaju sve važnije. Sve u svoje vreme dođe.

Čuvam, a znam da odelo ne čini čoveka, niti je moj otac stalno nosio odelo. Više je voleo radna odela, više je voleo da radi, ali kad je trebalo da se ide negde na proslavu, kad je trebalo nekog ispoštovati, otići na svadbu, rođendan, oblačio je odelo. Imao je dva tri odela za ceo život. Možda bi imao i samo jedno da ga majka nije terala da kupi.

-          Šta će mi novo? Meni to ništa ne znači. Evo i ovo staro mi sasvim odgovara. Ne nosim ga stalno.

-          Moraš da kupiš zbog dece. Vidiš kako su nam deca velika i lepa, ne smemo da ih brukamo kad idemo negde zajedno. – majka je uvek znala koje reči da upotrebi, da ostvari ono što je bilo u našem interesu. Otac je zaslužio da dobije novu stvar i zato ga je to rekla.  Posle takvih reči, otac nije imao kud, nego da pristane . A kad bi obukao odelo tek tad bi pokazao koliko je srećan.

Zbog te promene, od vrednog i čestitog čoveka u prašnjavom, uprljanom radničkom odela do gospodina u svečanom, bila sam mnogo ponosna. Moj otac je bio lep, zgodan i zdrav čovek, spreman i sposoban za svaku priliku.

-          Tata, sad si pravi direktor. – govorila sam mu. Kao direktor, jer su direktori u to vreme bili simbol moći i ugleda, a možda i zato što sam tada još bila dete, pa nisam znala mnoge stvari. Sada tatu, ne bih poredila ni sa kim. Sada bi druge poredila sa tatom, jer je bio merna jedinica za časnost, poštenja, vrednoću i moral.  

Tati su prijale pohvale, uostalom, kao i svakom. Osmehivao se i kao dete šepurio pred ogledalom i sam radostan zbog promene.

Kad bi se i  majka spremila, baš su bili lep par. Ali kod majke nije bilo velike transformacije, jer se ona nije krila iza radničkog odela. Zbog prirodne kose i uredne frizure, uvek je delovala lepo. Odlikovali su je još i rumenilo i broš. Rumenilo je svakog dana stavljala na obraze, zbog bledila, a broš da suzi nešto ako je bilo preširoko, previše otvoreno. Imala je osetljivo grlo i stalno se plašila prehlade, pa ako bi na kućnoj haljini bio veći otvor oko vrata, stavljala bi broš i tako sužavala otvor. Zbog tog broša, svi smo je zadirkivali:

-          Dama se uvek prepoznaje. Elegantna i kad kuva ručak i kopa u bašti.

Na zadirkivanje, majka se nije ljutila, nije pravdala, već bi i sama dodala neku šalu na svoj račun. Bila je vedra i duhovita.

Za odlaske na proslave, majka bi uz novu haljinu, stavila još jedan dodatak: karmin. Kad bi izašla iz sobe, otac bi uz osmeh, koji je izražavao ljubav i divljenje rekao:

-          Lepa ova moja posestrima. – uvek je tako zvao majku: posestrima. To je izražavalo njihovu neraskidivu, doživotnu  ljubav.

I majka bi se okrenula prema ocu i dok bi stavljala ruku na njegovo snažno rame ponosno rekla:

-          Vidite kako vam je lep tata. Izabrala sam vam najlepšeg i najboljeg tatu.

Kako neke žene rečima vežu, snažnije nego okovima. Zbog tih reči otac nije mogao da bude loš. Te reči su izazivale samo lepe stvari.

Ne znam da li je otac zbog majke bio dobar, ili ga je ona izabrala zato što je bio dobar, tek, ono što sejemo to i niče, ono što negujemo to nam i raste.

kratke priče | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb