pitija | 23 Avgust, 2013 17:09
Пут је био најблаже речено лош, али је зато природа била дивна. Сушно лето јој овде није много нашкодило: зимзелене саднице у расадницима поред пута деловале су освежавајуће.
- Овако лош пут према једној од најлековитијих бања, срамота – рекао је Петар. – Никад ми не можемо да будемо Европа.
- Стварно, чудно.- сложила се Весна – а како је само лепа природа – као увек бежећи од ружних ствари окретала се лепим. А ружно и лепо увек су били једно поред другог и мамили људе да их изаберу. Петар се концентрисао на пут, а Весна је уживала у природи.
У бању су стигли у раним вечерњим сатима. Термин за дневно купање управо је истекао, а до ноћног купање остало је таман толико времена да нађу смештај и распакују се.
- Ја нећу да се купам – рекао је Петар – ноћу долази дечурлија из околине.
- Ја не могу да чекам до сутра, никад се нисам купала ноћу. Једва чекам да видим какав је осећај. – одговорила је одушевљено и отрчала да се спреми. Раније то ни случајно не би радила, али са 50 година било је крајње време за мале лудости.
Петар је сео поред базена и пио своје пиће, а Весни је донео сладолед. Брзо га је узела и вратила се у топлу воду па су обоје уживали док су око њих купачи скакали и вриштали необуздани у својој младости.
*****
Сутрадан су могли боље да разгледају бању:
- Штааааа? Овде су само стари и болесни. Ја нисам још за овде, ово ми делује баш депресивно. Не долазим ја више овде, ово ми је први и последњи пут. – нерасположено је рекао Петар.
- Зато се ја овде осећам као најмлађа, најздравија и најлепша. – враголасто је изазивала Весна док је његово нерасположење полако нестајало.
- Па за своје године и ниси тако лоша – одмерио ју је уз осмех.
- Мене ово окружење баш охрабрује да човек док год живи има наду. Видиш оног младића – показала је на младића кога је препознала као некадашњег спортисту – сећаш се да су му после удеса рекли да ће остати непокретан. Неколико година долази овде и сад може да корача 2-3 корака.
- Е живот ..... само тренутак може све да преокрене.
Код базена је био ред. Стали су да чекају, али ред као да није одмицао:
- Шта? Ако овако треба сваког дана да чекам, ја се сутра враћам кући.- Пре 20 година Весна би ову реченицу схватила као недовољну жељу да јој угоди, одсуство жртве за њу и још што шта, и то би је растужило. Понекад и расплакало. Али Весна 20 година није само трошила . Учила је и мењала се. Сад га је погледала и самоуверено и опуштено рeкла:
- Замисли да те неко види како са пензионерима чекаш 2 сата у реду.- задиркивала га је па је и Петар почео да се смеје. Тек када су схватили да су стали у погрешан ред, у ред за болесне и да су беспотребно изгубили сат времена. Почели су гласно обоје да се смеју.
Увече су ишли да шетају:
- Како је пусто, нема људи на улици. Сви спавају, а тек је десет. Ништа се не чује.
- Да, баш је дивно. Чуј, тишина. Осети мир и мирис шума, као да је време стало. Право место за одмор, да човек заборави на проблеме, на журбу, на гужву, да човек напуни батерије и свеж се врати са одмора.
Следећег дана док је још спавала, изашао је да купи дневне новине и њен омиљени часопис.
- Ево трачаро, знам да те интересују трачеви.
- Коооо? Јааааа трачара? Моје новине нису жута штампа. Добро, добро. - као љутила се док се Петар забављао.
Поподне су ишли у обилазак околине.
- Овде има само једна продавница. – рекао је Петар. Некада би Весни то звучало као жаљење, сад је знала да је то само констатација, па је мирно рекла :
- Да, у праву си. Архитектура је прекрасна. Погледај виле из времена Краља Петра, како се тад добро градило. Види свака носи име републике, и не зна се која је лепша. Виле су тако добро укомпоноване и не нарушавају склад природе већ се стапају са њом..А тек цвеће које виси са тераса, као да сам у некој другој земљи и у неко друго време. Ах да, продавница. Сигурно имају воћа. Хајде нам купи да се освежимо.
Села је на клупу да га сачека.
- Хајде сликај ме на клупи поред краља – потрчала је према слободној клупи на којој је била бронзана фигура Краља Петра - Хајде сликај ме овде поред потока,.... хајде овде испред виле "Србија". – трчала је одушевљено од места до места да упије сваки тренутак и забележи свако место. Петар ју је сликао осмехујући се.
- Хајде сад стани ти, да тебе сликам.
- Ма доста је.
- Није доста..... А сад и да те снимим.
*********
- Како је било на одмору? – питали су их при повратку пријатељи.
- На први поглед све је изгледало као лош провод..... пут је био лош, место досадно, окружење депресивно....– рекао је Петар.
- Па шта сте урадили? Променили сте место?
- Не. Нисам био у лепшем месту. Нисам ни знао да и ми имамо овако лепа места. Потпуно је другачије од свега осталог што сам до сада видео.
- Како то?- пријатељи су били у чуду.
- Само сам променио поглед.– загонетно је одговорио и погледао је своју жену која се мудро осмехивала.
pitija | 26/08/2013, 18:54
kad ti to kažeš, to je veliki kompliment. Poz pričalice
sestra | 27/08/2013, 21:24
koliko godina se uče ovakve stvari?
violeta | 29/08/2013, 00:42
Tako je. Svaku situaciju mozemo posmatrati iz razlicitih uglova i u svemu se moze naci lepota.
« | Avgust 2013 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Re: muško-ženski odnosi - DRUGI POGLED
pricalica | 24/08/2013, 21:08
То је рецепт! Све има свог смисла ако се човек правилно загледа. Одлична прича! :)