Gušt i dert

Валентина - или прича о одговорности и упорности

pitija | 04 Mart, 2014 17:36

На први поглед видело се да је из скромне, вероватно сиромашне породице и по изгледу, стилу облачења, оделу, фризури,  једрим облим образима.  Корачала је мало повијено, онако незграпна, висока као да ни сама није знала шта ће са собом. Ипак наступала је отворено, широког осмеха према свима које је сретала. А нису били ретки који су јој се подсмевали, зато што је помало неспретна, старомодна, незанимљива. Бар тако су они мислили. Она то као да није видела, прелазила је преко сваког подсмешљивог погледа искреним и невиним осмехом. Нија имала пуно времена за размишљање, морала је да учи, а до школе је путовала у други град.

Ипак кад су у интернату почеле секције пријавила се за фолклор. Иако са села, није умела да игра. Долазила би на сваку пробу и свесна своје неспретности стајала по страни пажљиво пратећи кораке које је показивао кореограф. Ученици који су били вешти играчи, свесни своје предности почели су да изостају са проба: „Доћи ћемо кад остали науче оно што ми знамо. Нећемо да губимо време због њих.“ Баш због тога кореографија је ишла тешко, фолклор је колективна игра и свачије место је битно, а кад нема сталних играча, кад се стално нешто мења и прилагођава сваком, онда нема ни напретка. Неки су мислили да су незаменљиви па су се тако и понашали – неодговорно. Валентина је знала да најлошије игра, па је зато на једној проби пришла и питала васпитачицу Веру: „Могу ли да наставим да долазим? Знам да не умем да играм, али бих јако волела да научим. Ево стајаћу са стране, да не сметам.“ „Наравно да можеш и ти ником не сметаш. Само настави да се трудиш, никад се не зна ко ће играти у првој постави.“ „Еее, далеко сам ја од прве поставе, али бих волела да научим бар онако... знате да се не брукам.“

Време такмичења се приближавало, а проблеми су остајали исти; број ученика је на свакој проби био другачији, тако да се није знала ни коначна кореографија, јер се није знало ни на колико каквих играча може да се рачуна. Стални су били само ученици у резервној постави. док су најбољи стално изостајали.

Тако је једног дана пре очекивања кореограф окупио ученике и рекао: „Вечерас бирамо прву поставу“. „Како?“ питали су се неки – неколико најбољих играча није било ту. „Ако нису ту значи да им није довољно стало. Можда знају да играју, али игру не воле довољно чим се тако понашају. А нама требају они који воле да играју и на које увек можемо да рачунамо“ – рекао је и почео да издваја ученике за прву поставу. Валентина се повукла још више у страну. „Игра и Валентина“ – завршио је избор. „Како?“ – више се чудила она него други. Кореограф јој је заштитнички ставио руку на раме:

„Знате, интернат се бави васпитањем и овде се цени одговорност, труд и упорност, јер су то праве вредности, а Валентину одликује баш то.“ – образложио је своју одлуку кореограф.

„Али бићемо последњи на такмичењу због ње.“ – гласно је прокоментарисао један ученик.

 „Можда, али постоје и друге важне ствари од тог првог места.Можда ви боље знате да играте од Валентине, али много других ствари можете научити од ње. Зато од вас очекујем да ћете до такмичења помоћи Валентини да савлада још ово мало тешких корака и да ћете од ње научити које предности леже у скромности и упорности.“ – додала је Вера гласом који није трпео поговоре.   

Не треба посебно истаћи да се Валентина због указаног поверења још више трудила и да се потпуно уклопила и утопила; више није одударала због својих грешака. Нашминкану, насмејану и у ношњи ретко ко је могао да је препозна, а срећа у њеним очима била је дража од било ког првог места.

Не, нису они остали без првог места због Валентине, напротив, она нигде није погрешила. Погрешио је ученик који је до тада мислио да је најбољи играч.

Следеће године Валентина није дошла у интернат због праксе коју је имала у другом граду, тако да је више нису видели.

Остала је у причи као пример и Вера ју је често помињала : „Немој да одустајеш, никад се не зна. Знаш имали смо ми једну Валентину која није знала да игра али је била упорна и научила је и била боља од многих“ – говорила би ученицима који нешто жарко желе, а плаше се да ли је то могуће. „По њој смо награду за упорност назвали „Валентинин феномен“.

***

После неколико година, једног поподнева у супермаркету васпитачица је испред себе је угледала девојку чије очи су јој биле страшно познате. Али нешто се није уклапало: девојка је изгледала самоуверено, била је згодна.... и обучена и нашминкана по последњој моди. „Не није могуће. Ова девојка нема ништа слично. Ипак, осмех .. не није...., можда ипак.... немогуће.....“.- врзмале су се мисли Вери по глави, а онда је девојка проговорила: „Професорка!?“ „Валентина?!“ – ризикујући да погреши, рекла је Вера збуњено. Она Валентина коју памти била је потпуно супротна од ове коју види -  „Нисам те препознала“ – правдала се васпитачица „Да, мало сам се променила. Нисмо се дуго виделе.“ – скромно је одговорила Валентина.

Завршила је средњу школу и пошто је била одличан ђак, реално је било да иде на факултет. али родитељи су се плашили великог града, па је у оближњем месту уписала приватни факултет.  Кад је у првој години била најбоља, професори су схватили да може више, помогли су јој, а она је убедила родитеље, па се пребацила на државни факултет . У Београду је завршила економију. Банка у којој је имала праксу одмах јој је дала посао. Остала је у Београду, али родитеље обилази бар једном месечно. И сад је за празник скокнула да им помогне.

***

Као и до тад, Валентина је пут ка успеху градила одговорно, стрпљиво и упорно.

Касније тог дана, док је ишла улицом  Вера се осмехивала: волела је свој посао и своје ученике – сада ће још више и детаљније садашњим ученицима моћи да прича о бившим – уместо  о одговорности, стрпљења и упорности,  причаће им причу о Валентини.  

Komentari

Re: Валентина - или прича о одговорности и упорности

lrrh | 04/03/2014, 18:03

Hm, umete Vi odlično da otkrijete ,,Valentine'' i da im pomognete da razviju svoj talenat.
Koristiću od sad i ja izraz ,,Valentinin efekat'', baš mi se sviđa. :)

Re: Валентина - или прича о одговорности и упорности

pitija | 04/03/2014, 18:30

ha, pa kad obe volimo psihologiju, lrrh draga

Re: Валентина - или прича о одговорности и упорности

mastalica | 04/03/2014, 19:07

,,valentinin fenomen'' jako mi se dopada :D
svaka cast Valentina, a Vama draga Pitijo hvala na pricama kojima nam sirite radost i tople misli :D
i ja volim tako da se osmehujem vracajuci se s fakulteta ili prosto setajuci, mislima koje su pune divnih ljudi i secanja :)

Re: Валентина - или прича о одговорности и упорности

pitija | 04/03/2014, 19:27

kako si to lepo rekla, kad napunimo život divnim ljudima i on je divam

mediterraneo

mediterraneo | 05/03/2014, 18:07

mudrice,bravo!!!

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb