Limunada

„Никад не реци никад“ и никад не износи своје мишљење, ако желиш да имаш пријатеље. То сам научила тек одскоро. Од кад се појавио ФБ.

A како сам само била против, оооо! А сада не могу да живим без њега. И све се правдам да ја то све службено, због посла, али ми нико не верује.

Не лажем, осим кад ми је живот у питању, а то је признаћете, врло ретко. Али, сад ми ни рођени син више не верује, па једном приликом рече девојци: „Не слушај је шта ти прича. Била је против ФБ а сад има ДВА, па се сама дописује са једног на други.“

Залуд ја кажем да ми је једно службени: домски, а други лични који ми треба због посла мало ко ми верује. На ФБ не објављујем скоро ништа своје (осим прича хаха; ето опет не говорим истину, ни сама себи изгледа више не могу да верујем).

  Сви знате шта је мој посао; а он захтева прилагођавање и праћење трендова. Кад ми затреба неки ученик, знам где увек могу да га нађем – наравно на ФБ. Могу да ми одговоре увек и свуда:и ноћу и кад су у школи, на часу и на екскурзији и кад су не дај Боже, сломили ногу па седе код куће.

Једино не могу да ми одговоре кад неће. Кад претерам у захтевима да пошаљу текстове, фотографије и слично  за  часопис ДомИНо, искључују „чет“, бришу ме из пријатеља или беже на твитер. За сад твитер  немам (али никад се не зна): „ Ја поштено зарађујем своју плату“ – ко што рече професор историје у „Лајању на звезде“.

 И тако, сад не смем ништа да кажем против ФБ.

Добар је ФБ, сви су културни, испод сваке слике пише „дивна“, без обзира каква је слика: сликала се лепа девојка испред ВЦ шоље , сви пишу „лепа“, сликала се тип топ нашминкана, а иза несређена соба, сви пишу „прелепа“  и „ лајкује ми се твоја фризура“.

И више ником није тешко да каже „хвала“. Колико је  само муке некад било потребно да се људи науче љубазности и кажу  „добро јутро“, „хвала“, Лаку ноћ“, „свиђа ми се твоја хаљина, фризура“, итд, а сад преко ноћи сви постадосмо културни.  Испод сваког коментара стоји захвалност:  лепотица – хвала;  дивна си- хвала ; супер си – хвала.

Самопоштовање је врло важно. Психолози кажу да човек треба да воли прво себе, па тек онда друге, само нисам баш сигурна да су мислили на ону љубав са којом девојке сликају себе док се гледају у огледалу.  Али ни младићи не заостају за девојкама у обожавању себе и свог тела. И сви су „срећни и сви се лепо проводе“.

Позитиван поглед на живот је ткђ врло важан. Ту ткђ ФБ предњачи: дозвољено је само позитивно!

Јесте ли некад пробали неком да у коментару напишете нешто друго сем да је диван, супер, леп....? Одлично ако нисте и немојте. Јер ја јесам и нисам се лепо провеле.  „Пријатељи смо“, помислих, па ред је да кажем оно што мислим, искрено, али ме порука која стиже још брже отрезни: „ Зашто сте ми коментаром  покварили слику?  Ко Вам је  тражио мишљење? Не теба ми нико да ми прича како треба да се сликам, јер слика је слика и ништа више од тога и не знам шта Вас се тиче како ћу ја да се сликам.“

Потпуно је у праву, помислих. И зато се лепо извиних и избрисах коментар. 

Можда би уместо коментара могла да напишем причу и ставим је на ФБ? Али тамо нико не чита ништа дуже од 3 кратке реченице.

Једино ми преостаје да престанем да мислим! 

Супер је овај ФБ, само......... изгледа ја нисам за њега.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• I MAME I TATE
• BIVŠA
• moja majka - VENČANICA
• MIOKARDITIS 8 .deo
• JEDNOM KAD SAM BILA BOLESNA 7.deo
• ЈEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 6 deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 5.deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 4.deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 3 deo - NAJBOLJE JE ZDRAVO SRCE
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 2.deo

• kratke priče [179]
• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom