Gušt i dert

Много је волео децу

pitija | 24 Oktobar, 2012 21:51


Отац му је рано умро. Од алкохола. Да заборави бол учио је и ускоро је почео да се истиче од остале деце по знању. Лако је завршио и факултет, међу најбољима. Док је спремао постдипломске студије као млад кадар истицали су га свуда, па су и радна места која је добијао била све боља и боља. Привилегије су стизале једна другу, а ручкови су постали свакодневна ствар. А уз ручак .... прво једна па друга и тако редом. Онда се оженио и све је било у реду. Све док једног дана нису схватили да не могу да имају деце. Жена је данима плакала, он је данима пио. Његов некада велики потенцијал још понекад би засијао у неком разговору, али све чешће се све завршавало његовим очајањем. Ускоро су сви знали шта га изједа. А био је добар човек. Стварно добар, видело се то по очима и по жељи да свима помогне. Све чешће се на добрим жељама све и завршавало. Ни о себи није могао да брине. Док су га ноћу доносили кући, жена је бледа од патње и нема од бола, прихватала његово неупотребљиво тело као крст који јој је досуђен. Све мање се сећала ствари због којих га је волела.

А људи из његовог окружења, некадашњи пријатељи у почетку нису знали ни шта да кажу ни шта да ураде. Само су ћутали. А ћутња претходи избегавању.. Падао је у све већи очај. Пио је сам и пио је све што му је долазило до руке или што су му најближи сарадници дотурали. Још увек је био на челу фирме, а она је заједно са њим све више пропадала. Чудно је како је већина у том суноврату налазила интерес, јер су могли да раде ко је колико хтео, и да узимају колико ко може. Оне малобројне који су хтели нешто да ураде,  како би помогли и њему и средини он је назвао својим непријатељима, и сви остали су се сложили и успротивили променама. Када је умро у педесет и некој, свима је лакнуло. Наравно, на сахрани су говорили све најлепше  

Да ли је можда могло и другачије?

Мајка Тереза није имала своју породицу а много је учинила за туђе, па  Бранко Коцкица није имао своју децу али је правио најпоучније емисије за сву децу као и многи други.

Он је, кажу „много волео децу“ и то је било тачно. Само.. ако ништа не учиниш за своју љубав, као да ниси ни волео. Установа на чијем је челу он био, била је пуна деце, а он од свог самосажаљења, никог није видео ....

Komentari

Re: Много је волео децу

lora1 | 25/10/2012, 12:38

Mogao je! Ali nije znao.Zaslepljen samozivljem.

Re: Много је волео децу

Majdica | 28/10/2012, 12:16

Slab karakter, šteta...

Re: Много је волео децу

aleks | 29/10/2012, 21:35

...i to se desava....

tako je to

Bisa | 20/11/2012, 20:37

treba imati dusevnu snagu, karakter!
Niko te nemoze i nece pomoci nego sam sebe! Tesko je ne imati svoje dete ali sa danasnjom tehnologijom i medicinom, sve je moguce kao sto su mogli i usreciti neko siroce... Veoma poucna prica. Dokaz da je zivot kao tocak koji se okrece...

Re: Много је волео децу

pitija | 20/11/2012, 23:00

treba samo hteti pomoći sebi, neko možda uživa u svojoj patnji

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb