Gušt i dert

Газда

pitija | 26 Mart, 2014 22:44

Почео је од једне продавнице, не веће од трафике. Билa је пуна робе и повољнија по ценама. Није била на неком важном месту, али су убрзо сви за њу сазнали и почели ту да купују.

Газда. тек мало одмакао од почетка треће деценије живота, прво је сам продавао. Љубазно и скромно. Онда је узео продавачицу, па проширио трафику да личи на продавницу.

Време кризе, инфлације, а млади човек се својом спретношћу полако издвајао из масе друштвених продавница које су постајале све празније и полако се затварале једна по једна.

Онда је променио локацију, дошао је до главне улице и мини маркета. Цена и роба су му и даље били врло прихватљиви, тако да је маркет увек био пун.

Младе девојке јуриле су од касе до полица. Биле су драге и љубазне, али таман кад би се купци навикну на једну, на њено место би долазила друга.  Постала је пракса да се не задржавају дуго, тек по који месец. Мали град, па је почело да се препричава како им је давао отказ и пре прве плате: биле су на проби, а када би требало да приме плату налазио им је неку грешку, пропуст.. и давао отказ. И купцима је постало неугодно да свако мало виде нову девојку. Мало је било што се причало да су радиле без плате, почело је да се прича како их је уцењивао и.... знате већ како, па је на сваку нову падала сумња и купци би је љубопитљиво загледали, питајући се како је добила посао.

Млади човек више није био млад, лице му се изборало, све чешће било неуредно а изгубио је и зубе. Очито му је недостајало храбрости и елементарне културе да би их поправио. Повремено је у продавницу долазила његова намрштена жена, тетурала на својим надувеним ногама своје, од 3 трудноће и највероватније од разноразних таблета, изобличено тело.  И њу је мучило исто питање, па је сваку девојку одмеравала и викала у пуној продавници, бесна на све и свакога.

Са радија се чуо газдин оглас: потребне раднице, атрактивне, не старије од 23, неудате девојке за рад у маркету.... Било је, најблаже речено, непријатно слушати такав оглас који је више личио на оглас неког ноћног клуба, а не маркета са прехрамбеним намирницама.

Власник, се није ни на шта обазирао, већ је ширио своје царство; отворио је и пекаре. Онај присни, традиционални однос купаца и продавачица одавно се изгубио, оно кад продавачице познају сваког купца, кад знају шта коме треба, кад остављају са стране робу, кад се шале с купцима, јер купцима је било непријатно да се зближе са продавачицама које би могле ускоро да добију отказ, а ни њима уплашеним за свој посао није било ни до чега.

Газда је престао љубазно да се јавља својим старим купцима. Није им се јављао никако. Није их више познавао. Ваљда су га подсећали на скромни почетак.  А људи су и даље долазили и куповали свакодневно. Иако су се све чешће осећали непријатно, заваравали су себе да их се не тиче оно што није у њиховој моћи и  правдали се пред собом да је у њиховом интересу да овде купују, јер цене су и даље биле прихватљиве. А и о тим ценама се шушкало: није плаћао порез, познавао је инспекцију. Нико му ништа није могао.

Време је пролазило, он је неколико пута реновирао продавницу, променио јој име....опет неке пореске олакшице. Дошло је време камера. Ницале су на сваком кораку, било је све више лопова, па је требало заштитити се од њих. Маркет је био излепљен обавештењима : „објекат је под видео надзором“ и ништа то не би било чудно да су камере биле стварно постављене. Али он њих није било ни трага. Ваљда је мислио да народ не зна шта су камере?! Време је пролазило и ништа се није мењало. Од камера ни трага. Било је све мучније куповати ту, а не бити свестан како газда третира купце и ко зна колико би они издржали све то, да их једног јутра нису сачекала закључана врата.

Опет реновира и мења име, помислили су, али нису били у праву. Како је град био мали, у њему се све зна, па су купци убрзо сазнали одговор:  Маркет је откупио нови власник. Стари власник је морао да га прода: због дугова.

У међувремену је продао и пекаре.... имао је баш велике дугове. 

Komentari

Re: Газда

luna71 | 28/03/2014, 09:05

Колико има таквих газда, на сваком ћошку...Жалосно је то што сви знају да се то ради, али...и даље се ради...
Лепо испричана прича о нашој свакодневници...
Поздрав

Re: Газда

pitija | 28/03/2014, 09:59

luna71 draga, da li je loše ako osetimo olakšanje zbog njegove propasti?

Re: Газда

luna71 | 28/03/2014, 11:42

Није лоше...чак ми је и драго...
ја верујем у неку вишу правду и верујем да се све враћа, и добро и лоше, свакоме...кад-тад, али све једном дође на своје

Re: Газда

nesudjena | 28/03/2014, 17:45

Slozicu se sa Lunom, to je karma. Kako cinis, tako ti se vraca. Nije mi ga zao! Prica oslikava nasu realnos, lepo napisano, pozz ! :)

Re: Газда

sestra | 31/03/2014, 16:07

kako lepo "uhvaćena" i zabeležena naša svakodnevica.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb