Limunada

Pitija, od posljednje priče razmišljam kako to da ti pomenem (preporučim) a da ne ispadne laskanje, ili što klinci kažu loženje.

Ne zaslužuju svi tekstovi, sve priče, ali ih ima dosta koje bi bila ogromna šteta neobjaviti. Nisam ni pisac, ni stručan, govorim ti kao laik, kao prosječan čitalac.

Polako, poput tihe vode, kakve su ti uostalom i priče, kreni ka ostvarenju sna.

Srećno!

Чекао сам да се прво јави неко од старих блогера , да небудем први, јер је такав ред. Ја слабо пишем али сам редовни читалац око петнаестаг блогова који у мени буде интересовање, а међу њима и твој. Ако је то твоја „вековна“ жеља, онда, што да не! Уради то за себе, за своју душу за своје пријатеље, за фамилију. Оставићеш свој траг.
Као и Јанакис, могу ти рећи да имаш лепих прича, вреде и заслужују да остану записане. Твојој срећи неће бити краја и то нека ти буде циљ; обрадуј и почасти себе, почасти се животом како рече Derek Volkot јер, нико дру то неће знато боље.

За продају или поклањање?

poštovana pričalice, čitam Tvoj blog i od Tebe nikako nisam očekivala ovakvo pitanje. Navodi me na pitanje da moju knjigu možda niko ne bi kupio? Inače o ovome nisam razmišljala, razmišljala sam baš onako kako je napisao dragi Laki. A i kad bih prodavala Janakis će dobiti jedan primerak na poklon- Držite me za reč.

Погрешно си ме разумела. Мада сам се и устручавала да било шта напишем, јер људи кад читају неке коментаре обично погрешно протумаче. Мада питање и јесте било за размишљање. Заправо, оно што имадох на памети јесте да пишеш и делаш мимо било кога. Независно од продаје или поклањања.
Извињавам се ако је моје питање било увредљиво, намера је била далеко од тога.

pričalice - koliko Te poznajem znam da Ti delaš dobro, nikako uvredljivo, ali mi je bilo nejasno šta se krije iza Tvog kratkog pitanja i zašto je to uopšte bitno - htela sam mišljenje o vrednosti mojih priča! Lepo veliš da delam mimo bilo koga, ali taj nivo retko ko može da dostigne - ja mu težim, ali ego je neuništiv i uvek iskoči kad se najmanje nadam. Volela bih da pročitam Tvoja iskustva sa egom.

Наравно да ти нисам мислила ништа лоше, напротив. Покушаћу да појасним, мада ни моје размишљање не противречи осталима.
Али кад су они већ то писали, хтедох и да проширим причу на друге ствари: да ли желиш да писаније објавиш као самоиздавач или код неке издавачке куће, на пример? То већ упућује на то желиш ли књигу продавати или делити, што је сасвим природно питање, јер то се са књигама чини. Ту није претежно битно да одговориш мени већ да сама о томе размислиш шта желиш. Сем тога коментари јесу пожељни али мораш знати и да ничије писаније није удовољило свима. Отуд и моја примедба да се не везујеш за наша мишљења много, јер смо само људи, а ако ти имаш жар за писанијем и видиш себе у томе онда пиши и гледај да се тим писанијем усавршаваш.
Ово ти је такође битно и ако књигу желиш да продајеш: неколико ти људи кажу како ти је писаније добро, ти одштампаш неки тираж и не појави се нико да књигу купи. Да ли ме разумеш? Мораш размислити о много чему кад се већ упушташ у те воде.
То је оно што говорим многима који ми се јаве за савет и неко моје искуство.
Са нама људима мораш поступати опрезно. :)
Мислим уопштено, што верујем да ће и Јанакис и Лаки разумети, јер су искуснији од мене. И искренији.
Тако ће и его уступити место разумевању ствари.

Hvalaaaaaa Janakis, Laki i Pričalice - neke stvari iako pretpostavljamo prijaju kad se čuju - ipak je čovek društveno biće i tek sa drugima može biti potpun, čak i kad drugi povrede, razočaraju - volim ja to bogatstvo osećanja koje posedujemo - a vi ste me sad očarali i hvala još jednom - "usreći me lepa reč"

Питија нисам хтео да се уплићем у расправу док се не појави Причакица а хтео сам, само ради три речи: не суди рано. Причалица има тог издавачког искуства и на све је мислила. Ја стојим иза тога, да себи требаш да испуниш жељу. Неволим да обманама храним туђи его па сам тако и написао.

Јуче сретох старог пријатрља са којим се дуго нисам видео. Питао ме како иде пост код мене, јер зна да га водим, док је и он небројено пута водио велики пост. Његове речи су, да пост није само истрајност карактера него и нека врсте филозофије живота. Додаде успут, да се ужелео мога причања мада сам како рече понеки пут велики лажов. На моменат, хтедох му свашта рећи (а можда и више од тога), док ме не заузеше неки људи у вези пецања, реке и још свашта нешто. Једва сам успео да са људима искомуницирам, јер ми је реч лажов нон-стоп звонила у глави. И када остадох слободан, сав накострешен и наоштрен за свађу (па чак и више), приђох дотичном пријатељу и пре него што кренух у свађу он ми рече
-Знаш шта, прошао си мој тест. Пост није само уздржање од масне и животињске хране, већ уздржаност од ружних мисли и дела. Знајући твој карактер и инпулсивност, твојом мирноћом показао си ми да си схватио суштину поста, ниси ми ништа ружно рекао а верујем и помислио. Намигну ми попи своје пиће и оде. Збрину ме и замисли. Знати не судити рано, је велико умеће и богатство.
Из моје приче је лако извући "наравоученије".
Поздрав за све и Христос васкрсе!

Лаки, свесна сам ја свог ега, да је увек ту, али се "борим" стално с њим. Причалица ми је објаснила оно што је могло двојако да се тумачи и по оном што пише бар мислим да је знам, тако да нисам "судила" - стварно - Ја сам од оних који се ретко љуте, а и тад се брзо разљутим - радије размислим шта ми и КО каже. Тако да ми је сваки коментар добродошао - зато сам и питала - и хвала!

Провевши неко време у Звечанској упознала сам дивну сестру, прелепу и вредну, па и домаћицу која се бринула о оцу и млађој сестри. Једног дана се у комшилук вратио из Беча момак који се играо са њом као дете. Дошао је с намером да се жени! Његов избор је била управо она. Али девојка је потекла из патријархалне куће и држало се до части. Момак јој се допао, али за њу је он био незнанац. Некако се договоре да она проведе неко време са њима у Бечу. Момак ју је сваког дана изводио на све чаробнија места, услед чега је она, по повратку, била у облацима. И, наравно, није могла да ћути о томе, па је причала и сестрама, лекарима, пацијентима (мени такође). И ми смо били одушевљени причом да би она једног поподнева дошла код мене и рекла: Све је чаробно, али знаш ко ми је дао најбољи савет? Упитах: Ко? Чистачица! Она ми је једина рекла да се пазим опсена, јер је брак једном за цео живот.
То никад нећу заборавити и зато ми је увек битно не ко ми говори већ шта ми говори.
Свако добро. :)

Rekoh ŠTA i KO - kad mi dobri, ljudi koje poznajem daju savet onda dobro razmislim, kad mi nepoznati ljudi daju dobar savet, OPET RAZMISLIM - Ne bi se mi "čitali" da se ne razumemo. Hvala opet i takođe poz od srca