Limunada

Jedna malena danas je ispratila tatu na put. Jedna devojčica danas je na stanici mahala tati dok je ulazio u autobus I smešila se kao I svaki put kad joj kažu da nekom maše I kaže “ćao”, a taj se opet sutra vrati. 
Nije shvatala šta se dešava I zašto joj pričaju: tata ide da zaradi puno para da može da ti kupi puuuno čokolada I bombona I lepe haljinice I bicikl I lutke.
Neće proći mnogo kad shvati da joj ne nedostaju bombone, lutke, bicikl, već njen tata. 
A tata će dolaziti retko I samo kad može, ne kad ona želi. Tata neće biti tu da je svako veče poljubi pred spavanje, da porodično idu na proslave, da joj poljubi mesto kad padne I udari se, da brže prođe; neće je voditi lekaru kad se razboli, ni držati za ruku kad prima injekcije, neće biti tu da je izgrdi kad se ne ponaša lepo…
Kad bude pitala za tatu, ponavljaće joj onu istu glupu rečenicu: tata mora da radi I da zaradi puno para za tebe, da imaš sve što poželiš. 
I malena će njima ponavljati istu rečenicu: ja želim SAMO moga tatu. 
Svi će biti gluvi I ona će plakati dok ga čeka. Čekaće ga svakog dana, jer neće znati kad može da dođe. I biće tužna i ljuta dok ga čeka.
Na koga je ljuta?
Na učitelje što njenog tatu nisu naučile sve što je trebalo, što su bili ravnodušni I nezainteresovani; ljuta, na ministre što nisu dobro radili svoj posao i nisu kontrolisali tatine nastavnike da li dobro rade svoj posao.
Biće ljuta i na tatu što nije hteo da uči, pa je kroz školu prošao tek tako?
Na mamu što je tatu pustila da ode? I što stalno odlaže da joj rodi batu ili seku, izgovarajući da nije vreme...
Na dedu svoje drugarice koji nije brinuo za preduzeće za koje je bio odgovoran i u kom je njen tata sada mogao da radi?
Imaće malena na mnogo ljudi da bude ljuta što nisu radili lepo svoj posao, pa njen tata nije imao gde da se zaposli I ostane sa njom I mamom. Zato će biti mnogo ljuta I tužna. A onda će se na sve navići. Sve manje će se smejati, i bacaće bombone kad joj tata donese. Neko će čak pomiliti da je razmažena. A njoj su pola maženja ukrali.
I tata će tamo sam u nekoj drugoj državi biti tužan I ljut na mnoge, a najviše na sebe. Biće ljut na sebe što je morao da ode; što se nije potrudio da ima izbor. Što je morao da ode I tako prekrši obećanje koje je davno dao sebi. Bio je mali kad je ostao bez tate. Tada se zarekao da će njegovo dete rasti uz oca. 
***
Zato, kad god pomislimo da uradimo nešto manje I lošije od onog što treba I što smo dužni, setimo se devojčica I dečaka. Setimo se da im na taj način svako po malo ili mnogo oduzimamo po mrvicu srećnog detinjstva.