Gušt i dert

Да је било више људи као мој отац, комунизам би код нас опстао. Нажалост ни мог оца ни комунизма више нема.

 Никада се није жалио ни на шта. „Никад нисам имао више“ – говори би често мислећи и гледајући у своју децу и унучиће.

 Како је он само умео да се поноси својом децом. Кад се највише поносио ништа није причао, само се осмехивао. Због тог поноса у осмеху, поштедела сам себе и њега многих младалачких глупости.

Мој отац је умро од цирозе јетре...... а никад се није напио. Сва наша породична и родбинска славља протекла би у лепом расположењу, отац би обукао своје одело у коме је сваки пут личио на неког директора, дечачки би се радовао док смо му се ми дивили, волео је и да заигра, а после 2-3 чаше вина ставио би руку преко чаше и рекао „доста је било“. Никад ме није обрукао и никад се нисам стидела због њега. Немам ништа да му опростим. Само захвалим.

 Никад није прешао границу ни у чему.  Мада....можда само у раду.

Ма увек се осмехивао.

Мирно је спавао целог живота, осим кад су од напора ноћу ноге почеле да га боле и буде.

.Недавно сам га опет сањала. Радио је нешто и..... смешио се.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• ВОЛИ МЕ ДАНАС КАО ДА САМ ЈУЧЕ УМРО,
• MOJA MAJKA 6 deo
• МОЈ ОТАЦ
• MOJA MAJKA 5- deo IZBOR
• OČEV POKLON - 2
• MOJA MAJKA 4- deo
• PRIČE za decu i odrasle - NEKA SVOGA I U GORI VUKA
• MOJA MAJKA 3- deo
• PRIČA ZA DECU I ODRASLE - lepo je sve što volimo
• MOJA MAJKA 2- deo

• kratke priče [133]
• Generalna [81]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom