Gušt i dert

Да је било више људи као мој отац, комунизам би код нас опстао. Нажалост ни мог оца ни комунизма више нема.

 Никада се није жалио ни на шта. „Никад нисам имао више“ – говори би често мислећи и гледајући у своју децу и унучиће.

 Како је он само умео да се поноси својом децом. Кад се највише поносио ништа није причао, само се осмехивао. Због тог поноса у осмеху, поштедела сам себе и њега многих младалачких глупости.

Мој отац је умро од цирозе јетре...... а никад се није напио. Сва наша породична и родбинска славља протекла би у лепом расположењу, отац би обукао своје одело у коме је сваки пут личио на неког директора, дечачки би се радовао док смо му се ми дивили, волео је и да заигра, а после 2-3 чаше вина ставио би руку преко чаше и рекао „доста је било“. Никад ме није обрукао и никад се нисам стидела због њега. Немам ништа да му опростим. Само захвалим.

 Никад није прешао границу ни у чему.  Мада....можда само у раду.

Ма увек се осмехивао.

Мирно је спавао целог живота, осим кад су од напора ноћу ноге почеле да га боле и буде.

.Недавно сам га опет сањала. Радио је нешто и..... смешио се.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• MOJA MAJKA 8- deo
• MOJA MAJKA 8- deo - POKLON
• ČUDO, DAR PRIRODE
• Ослушни очи . jedna malo ljubavna
• MOJA MAJKA 8- malo šminke čuda stvara
• PRE NEGO NEŠTO LOŠE KAŽEMO O NEKOM DRUGOM ... 2 deo
• PRE NEGO POMISLIMO I KAŽEMO NEŠTO LOŠE...
• MOJA MAJKA 7- deo kad je trebalo da se rodi Uki
• ВОЛИ МЕ ДАНАС КАО ДА САМ ЈУЧЕ УМРО,
• MOJA MAJKA 6 deo

• kratke priče [140]
• Generalna [82]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom