Gušt i dert

MOJA MAJKA 8- deo

pitija | 17 Oktobar, 2021 21:22

Moja majka se nikad nije svađala ni sa kim.

Prvi put kad su otac i ona povisili glas jedno na drugo imala sam nešto više od 20 god. Bio je to za mene šok. Pogledala sam ih uplašeno i začuđeno i oni su se nasmejali.

-          Šta ti je?- pitali su me.

-          Vi se svađate? – odgovorila sam zbunjeno.

-          Ma, ne, nije ovo ništa – rekli su mi, a onda je otac napravio neku šalu na račun majke , ona mu je u istom stilu odgovorila i nastavili su mirno da pričaju. Mir i sreća dece su im je bili najvažniji. Sujete, ego, kompleksi za njih nisu postojali.

Tako ni ja nisam naučila da se svađam. Nisam imala od koga da vidim.

Do treće decenije, nisam ni imala potrebe za svađom. Sve je teklo glatko, onako kako sam zamislila, koliko sam truda uložila, toliko mi se vratilo.

Ipak, stvaran svet bio je mnogo drugačiji, nego život u mojoj porodici.

Nepravdi je bilo na svakom koraku. Nije bilo posla. Posao nisu dobijali dobri studenti, čak naprotiv. Kad sam se zaposlila bilo je mnogo neočekivanih situacija na koje nisam bila spremna.  Bilo je mnogo ajkula, mnogo podmetanja, laži, prevara, a neko kao ja, bio je lak plen.

Valjalo je naučiti kako se izboriti za svoje pravo, za svoje mesto pod suncem.

Majka me nije učila da je svet opasno i ružno mesto, čak naprotiv. Svet je najlepše mesto, a ružne i loše stvari se dešavaju. Ali kako dođu, tako i prođu. Majčina podrška mi je uvek bez izuzetka davala snage za sve što me snađe u životu. 

Kad bih ja imala problem, kad bi doživela nepravdu, majka bi me slušala pažljivo, a onda bi razmislila. Iz sećanja bi uvek izvukla neki poučan primer koji mi je dao novu snagu i umirio me.  Nikad nikog nije klela, psovala, nije bogoradila. Rekla bi mi da je loših ljudi uvek bilo, ali da oni na kraju uvek dobiju zasluženo. Život sve postavi na pravo mesto, samo treba biti strpljiv i ispravno raditi. Pričala mi je da su i nju i oca neki loši ljudi prevarili kad su bili mladi. Dobro se sećam te priče

-          Bili smo prvi na listi za stan. Dodelili su nam stan u krugu fabrike. Radovali smo se kao deca, noćima nismo mogli da spavamo od sreće i nestrpljenja. Jedva smo dočekali dan selidbe, spakovali smo stvari, a nije ih bilo mnogo i kad smo došli do novog stana, na vratima nas je čekao tatin šef. Uselio se pre nas i rekao nam da je lista ispravljena i da je on prvi na listi. Smejao se moćno i gledao u ono malo naših stvari. Rekao nam je da ipak moramo još da čekamo da dobijemo stan. Shvatili smo da ne možemo ništa. Plakala sam nekoliko dana, a onda kupila nove zavese da uredim šupu u koju smo se vratili i nastavili da živimo. – dok je majka pričala, ja sam osetila jaču nepravdu, bol i bes, nego ono što je mene mučilo. Majka je nastavila mirno da priča:

-          Posle nekoliko godina, dobili smo ovaj stan u boljem delu grada. Vidiš kako smo sve prepravili, a oni nisu ništa. Stan im je isti kao kad su se uselili pre 20 godina. Zgrada je ružna, propala, a oseća se buka, miris i prašina od fabrike. Eto „oteto, prokleto“.  Život im je vratio. Vidiš koliko mi sad imamo – rekla je ponosna na sve što su otac i ona postigli, a kad su se uzeli ništa nisu imali. Otac je bio radnik, siroče, bez oca; majka domaćica, sa hvala Bogu velikom porodicom, ali koja u to vreme nije imala ženskom detetu ništa da pruži, ni pomogne.

-          Ali mi smo se slagali i dogovarali, polako i strpljivo napredovali  – govorila bi, stavljajući na glavno mesto slogu i podršku, ispred sveg materijalnog blagostanja. Tako me je vaspitavala i tkala niti pravih vrednosti.

 Ne, nisu moji roditelji imali previše, ali su bili zahvalni na svemu što su zajedno stvorili.  Između ostalog oboje su isticali, i u tome su se slagali, najveće bogatstvo, govorili su: jesu dobra deca. Ni sestra ni ja, nismo napravili ništa zbog čega bi se stideli. A ako je i bilo nekih grešaka, pomagali su nam da to ispravimo, tako da se toga i ne sećam. Uvek su nam bili podrška.

Kad mi je trebao neki savet, majka je pričala tek toliko koliko je bilo potrebno, ni previše ni premalo. Često je pričala i plela, i iako je bila povijena i gledala u pletivo, osećala je kako se ja osećam. Pričala je dok ne oseti da mi je lakše. Niko nije znao tako dobro da me posavetuje i uteši.

Majka me je svojim mudrim rečima, svojim mirnim  u isto vreme odlučnim stavom podsticala da izdržim, učim i rešim problem. Problemi su da se rešavaju, da nas čine jačim i da nam život učine dražim i vrednijim.

Svaki novi dan, bio je novi izazov i trebalo je još mnogo lekcija naučiti.  I ja sam učila i učim, spremna uvek na još nešto novo što ne znam. Nisam naučila da se samosažaljevam. 

Kad je postala stara i kad se promenila, kad su se sa promenom tela, menjale i nestajale neke osobine, ta osobina da nađe najbolje reči i uteši  i ne samo mene,  ostala je do njene smrti. Valjda je ta osobina bila najjača, pa ni godine i bolesti nisu mogle da je istroše.

Ono u čemu smo najbolji, zauvek nam ostaje.

Komentari

Re: MOJA MAJKA 8- deo

lastavica | 08/11/2021, 09:43

Dobro je pamtiti dobre osobine ljudi

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb