Limunada

VAŽNE SU PROMENE - NOKTI

pitija | 21 Avgust, 2022 19:55

U 55 sam prvi put počupala obrve, u 60 počela da se farbam kod frizerke, u 65 prvi put sredila nokte. Dobro nemam još 65, ali ko još broji godine, godina gore dole, nebitno. Ako kažem da imam isto godina kao Šeron Ston, Madona shvatićete šta mislim.

Nisam se ovoliko sređivala u mlađim danima. A i što bi? Kad si mlad sve ti lepo, novo, sveže, mirisno, zategnuto. Daj ti budi lep u mojim godinama.

Uvek sam nosila kratku kosu, najlekše se održava. Išla sam kod raznih frizera, kod koga nije gužva. Bilo mi svejedno. E nije svejedno, shvatih to odskoro, od pre 20 godina. Od tad imam jednu stalnu frizerku. Biksi. Lepo šiša, sme i ume da proredi moju gustu kosu, a ono što mi najviše odgovara, lepo se ispričamo. A ne, ne ogovaramo nikog, nismo mi takve. Pričamo o svemu lepom. Baš mi prija kad odem da se šišam. Jednom, još na početku, kaže ona meni:

- Gotovo.

- Šta već? Jao ajde šišaj me još malo. Evo, ovde mi dugačko.

- Skratiću mnogo.

- Ma nećeš, samo šišaj. Kosa brzo raste.

Nastavismo mi da pričamo, ona da me šiša i kad dođoh kući, muž koji nikad ništa ne primećuje kaže mi:

- Au ženo. Ko te tako ofikari? Više nemoj kod te frizerke da ideš.

- Ju, kako da ne idem. Ja nju mnogo volim. Nije ona kriva. Ja sam je terala. Uostalom kosa brzo raste.

Slučajno se sretnemo posle nekoliko dana, ona me zagleda:

- Ja te mnogo ošišala?

- Ma ne. Kosa brzo raste.

Hvalim se ja kako mi razgovori s frizerkom baš prijaju, a muž mi kaže:

- Što ne ideš da piješ kafu s njom, nego da se šišaš?

- E nije to isto.

Posle nekog vremena ćerka mi kaže:

- Kad ti ta frizerka mnogo prija, što ne ideš da se farbaš kod nje? Tako ćete duže da pričate.

- Stvarno, mogla bih – ukapiram i ja. Celog života sama se farbam, mogla bi malo da uživam.

- E sad ćeš tako i da uradiš. Evo za rođendan, ja ti plaćam.

I tako umesto pola sata, sad idem kod moje frizerke 1,5sat. Ne kažu džabe da je dobar frizer kao najbolji psihijatar.

Volimo mi da pričamo o svemu, pa i kako i u ovim godinama volimo da učimo. Eto, ona je naučila da radi nokte.

- Oduvek me to zanimalo. Konačno sam uspela da naučim. I baš mi se sviđa. Opušta me.

- O to je baš super. Volim ljude koji su otvoreni za nove stvari. Možeš da radiš, sediš i pričaš. – oduševim se ja.

- Mogla bih i tebi da uradim.

- Ja ne volim one veštačke da lepim.

- Ne, ne volim ni ja te. Ja radim samo prirodne.

- Ali meni kratki i slabi.

- Ma nema veze, ojačaću ti.

- Misliš da mogu?

- Zašto da ne?

I tako mi uradi nokte. Prvi put u životu. Nema tu šta puno da se razmišlja. A kad ću ako neću sad u ovim godinama; što bi moj brat rekao „za ovo malo što mi ostalo“. O baš su mi bili lepi i mnogo mi se sviđali.

A onda sam kupila papriku. Mnogo volim papriku u svim oblicima. Volim da pečem i pravim ajvar. Kupim ja to po malo, jednu turu, pa drugu, polako sama, uživam i ne umorim se. Joj, što sam ove godine našla dobru, kako se lako ljušti. Čas posla završim 15 kg.

Samo nokti mi više nisu tako lepi kao što su bili. Ma dosta i bili lepi. Dve nedelje sam izdržala da ih ne ogulim i ne skinem lak. Nego, sutra počinjem da radim. Završio mi se godišnji odmor. Nije red da ovakva idem na posao.

Srećom moja Biksi uvek nađe vremena za mene. Ubaci me u raspored, lepo se ispričamo i evo meni očas posla novi, lepi nokti. Taman porasli malo, pa još lepši nego prvi put.

Vratim se ja kući, sednem da odmorim; da se psihički pripremim za sutrašnji povratak na posao. Uključim televizor, a više gledam u nokte. U tom ulazi moj muž:

- Otkud ti? Ranije si došao s placa.

- Znaš šta sam ti kupio?

- Šta?

- Dođi da vidiš.

Muž pođe napolje, za njim i ja, razmišljajući šta bi to moglo da bude. Pogledam, a na stepeništu dva džaka paprika.

- Našao sam dobre. Znam da ti mnogo voliš paprike.

- ?!?!