Limunada

Да ли случајност или.....

pitija | 12 Maj, 2013 19:51

Данас сам са мајком ишла на гробље. Понеле смо цвеће, свеће, упаљач, воду, крпу да обришемо споменик оцу. Мислила сам да је то све што треба. Кад смо стигле видела сам да је ветар на гроб нанео прашину, латице сувог цвећа, суве гранчице. Било је ту чак и пикаваца.

- Их, требало је да понесемо и метлицу – рекла је мајка.

- Увек нешто заборавим – сложила сам се. Док се мајка одмарала покушала сам руком да скупим смеће око гроба, али безуспешно.

- Ма пусти то – рекла ми је мајка – Умало да заборавим, иди запали свећу оној жени тамо – показала ми је на други гроб до очевог - Упознала сам је овде, на гробљу......... кад год би ме видела помагала ми је да уредим гроб....., а кад ја дуже нисам долазила сама је чупала траву са нашег гроба. Није могла да гледа kоров, а није јој било тешко да га почупа, говорила ми је кад бих јој се захваљивала. Од кад је умрла, сваки пут јој запалим свећу.

Послушала сам мајку и пошла да запали свећу. Кад сам отворила вратанца кућице за свеће, угледала сам метлицу.

Узела сам je и док је свећа горела за покој душе љубазној комшиници, очистила сам оба гроба. Таман кад је свећа догорела вратила сам метлицу на исто место. Онда смо полако кренуле кући.

- Види, комшиница нам је и данас помогла да очистимо гроб. – рекла сам мајци задовољно.