pitija | 07 Jun, 2013 19:26
Пре четири године био је без посла, без девојке, без снова и наде. Имао је 30 година и био је стварно добар младић..
Онда стицајем околности, партијске и рођачке коцкице су се сложиле како треба и добио је посао. Прво без решења за стално, али посао добар, у једној од малобројних оаза привилегованог друштвеног сектора, где можеш да радиш, а и не мораш. Плата? Па плата око 500 евра што је ако меримо ( е често меримо) европским мерилима више него скромно.... Млад, спортски тип, лепо се облачи, само квалитетно и маркирано. Кад му треба оде до Београда да обнови гардеробу. Тамо је већи избор, „ми смо селендра, код нас нема ништа што ваља“.
Онда је нашао и девојку, добру, фину, лепу, баш уз њега. Ускоро су се венчали, а добио је и решење за стално.
Пре него је стигла u беба, добро, здраво дете, опремио је управо купљен нови стан. Додали су му родитељи, фала богу још су живи и здрави, имају плате, а узео је и он кредит. Ех, био би кудикамо срећнији да није те рате. Могао би да купи људска кола, а не ова што сад вози. Близу су његових родитеља па могу да ускоче и да причувају дете кад они оду мало на тенис да се рекреирају.
Таман кад је беба порасла за вртић 2 године, жена му је добила посао.
За неколико дана иду на море,..... ма само до Грчке. Волео би кад би могао као сав културан свет из иностранства да оде у Шпанију или у нека још егзотичнија места..
Тако чекајући дан поласка на одмор, да се људски одмори, седи у канцеларији и гледа „Роланд Гарос“ тениски турнир у Паризу. Види пуне трибине па ће:
„Е, како ови људи уживају. Како се проводе! Кад ћемо ми тако? Они знају шта је живот. А ми из ове усране земље, нигде не можемо да мрднемо.“
Добар младић стварно.
А добра нам и земља. И лепа,..... али тужна.
Ћути, трпи и пати овако невољена.
« | Jun 2013 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |