Gušt i dert

Невољена земља

pitija | 07 Jun, 2013 19:26

Пре четири године био је без посла, без девојке, без снова и наде. Имао је 30 година и био је стварно добар младић..

Онда стицајем околности, партијске и рођачке коцкице су се сложиле како треба и добио је посао. Прво без решења за стално, али посао добар, у једној од малобројних оаза привилегованог друштвеног сектора, где можеш да радиш, а и не мораш. Плата? Па плата око 500 евра што је ако меримо ( е често меримо) европским мерилима више него скромно....  Млад, спортски тип, лепо се облачи, само квалитетно и маркирано. Кад му треба оде до Београда да обнови гардеробу. Тамо је већи избор, „ми смо селендра, код нас нема ништа што ваља“.

Онда је нашао и девојку, добру, фину, лепу, баш уз њега. Ускоро су се венчали, а добио је и решење за стално.

Пре него је стигла u беба, добро, здраво дете, опремио је управо купљен нови стан. Додали су му родитељи, фала богу још су живи и здрави, имају плате, а узео је и он кредит. Ех, био би кудикамо срећнији да није те рате. Могао би да купи људска кола, а не ова што сад вози. Близу су његових родитеља па могу да ускоче и да причувају дете кад они оду мало на тенис да се рекреирају.

Таман кад је беба порасла за вртић 2 године, жена му је добила посао.

За неколико дана иду на море,..... ма само до Грчке. Волео би кад би могао као сав културан свет из иностранства да оде у Шпанију или у нека још егзотичнија места..

Тако чекајући дан поласка на одмор, да се људски одмори, седи у канцеларији и гледа  „Роланд Гарос“ тениски турнир у Паризу. Види пуне трибине па ће:

„Е, како ови људи уживају. Како се проводе! Кад ћемо ми тако? Они знају шта је живот. А ми из ове усране земље, нигде не можемо да мрднемо.“

Добар младић стварно.

А добра нам и земља. И лепа,..... али тужна.

 Ћути, трпи и пати овако невољена.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb