Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".
NA NEKOG MI LIČI
pitija | 20 Maj, 2017 12:33
Volim drvo.
Raste mirno i tiho, lome ga oluje, vetrovi, mraz, sunce ga suši, a ono opet tu gde je ga je neko namerno posadio ili mu vetar seme slučajno doneo i posejao.
Dostojanstveno.
Neki ga vide i osmehnu mu se zahvalni što je tu, neki ne. Neki ga se sete tek kad ga više nema, neki ni tad.
A ono opet dostojanstveno. Postoji, trpi i ćuti.
I raduje se pticama, veselo širi grane suncu, maše vetru, i voli LJUDE.
Iskreno. Bez njih njegovo postojanje ne bi imalo smisla...
Daje najviše što ima i što može, sve dok se jednog dana ne osuši, dok ga ne polome ili poseku.
Dok ga ne zaborave i ostave ili i tad iskoriste.
Nestaje mirno i tiho, prirodno i srećno što i svojim odlaskom može da bude od koristi..
Volim drvo, na nekog mi liči....
kratke priče |
Permalink |
Komentari (7) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Maj 2017 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||