Gušt i dert

MOJA MAJKA 4- deo

pitija | 18 Januar, 2021 11:29

Moja majka nikad nije pušila. Otac jeste, ali ga se ne sećam kao pušača. Prestao je kad sam pošla u školu. Sećam se da su se i otac i majka hvalili zbog toga. Čim je majka čula za poskupljenje cigareta, požurila je u trafiku i kupila ocu boks cigareta.  

-          Evo da imaš još da uživaš  po nižoj ceni – rekla mu je. Otac je do tad uvek kupovao samo po paklu. Htela je da ga obraduje. I otac je hteo da obraduje majku:

-          Neću da bacam pare na cigarete. Neću da uništavam sebi zdravlje. – rekao je i prestao da puši.

U glavi su mi ostale te dve rečenice: na cigarete se bacaju pare i nisu zdrave.  To mi je bilo dovoljno da ne poželim da pušim.

Kod moje majke su dolazile i dve komšinice koje su pušile uz kafu. Majka je za njih uvek imala paklicu cigareta kojom bi ih poslužila. Tako nisu morale da donose svoje od kuće, ili da se vraćaju kad zaborave. Uzele bi samo po jednu i uživale uz kafu.

Majka je pila kafu s njima, a nikad nije povukla nijedan dim.

Mislim da majka nije samo zbog njih čuvala te cigarete.

-          Ako poželiš da pušiš, bolje uzmi jednu i popuši u miru, da ja znam, nego krišom mnogo više. Ne bi bilo lepo da mi nešto radiš iza leđa, da svi znaju, a samo ja da ne znam. – tako je govorila nudeći i mene i komšinice.

Moja majka je imala dve sestre. Kod jedne sam posebno volela da idem, jer je uvek bila vedra, šalila se sa i pričala o temama koje vole mladi. Kad bi neko od nas dece došao, ona bi ostavljala sve što je radila i sela s nama. Poslužila bi nas slatkim dok skuva kafu, a onda bi zapalila cigaretu. Drugom bi ponudila mene. Nije bila pušač, to je radila samo ponekad.  Sad mislim da znam zašto; ni tetkine ćerke, nisu postale pušači.

Nekako sam uvek brinula o sebi i nisam želela da radim nešto što bi mi škodilo. Mnogi pametni ljudi su govorili, da je glupost to što su propušili. Mnogi dobri ljudi, ućinilu su mnoge dobre stvari za druge, ali za sebe nisu mogli: nisu mogli da prestanu da puše i kad su silno želeli.

Zašto bih ulazila u nešto iz čega ne bi mogla kasnije da se izvučem, razmišljala sam.

Na radnoj akciji, na vojnim vežbama na fakultetu, mnogi su se trudili prvo da me nateraju da propušim, onda su se trudili da zapalim bar jednu. Kako je njima bilo zanimljivo da me navedu na to, meni je još zanimljivije bilo da se ne pokolebam, da ostanem svoja.

-          Nisi drug – čak su mi neki rekli pomalo ljuti.

-          Ako se tako pokazuje drugarstvo, onda nisam drug – mirno sam im odgovarala.

-          Neće ništa da ti fali od jedne cigarete – nastavljali  su da me ubeđuju. Vremenom to su radili sve ređe i ređe. Na kraju su me prihvatili.

Mnogo je mudrosti u izreci;„Ne grdite deci zato što lažu, već ih ohrabrite da govore istinu“, i moja majka je to znala. Shvatila sam da me je ohrabrivala da joj uvek govorim istinu, tako da je potreba da lažem, da radim nešto što nije u redu potruno iščezla...

Nikada u životu nisam zapalila cigaretu. Nisam čak povukla nijedan dim.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb