Gušt i dert

MOJA MAJKA 7- deo

pitija | 14 Mart, 2021 11:54

Moja majka sada ima 84 godine i nije kao što je bila. Nismo ni mi, ali ne vidimo sebe i naivno verujemo da ćemo ako dođemo u njene godine biti i lepi i zabavni i pametni.

Moja majka nije ista, ali ponekad zablista istim sjajem.

Pre 4,5 godine kad je trebalo da se rodi naš Uki sve nas je pokrenula.

Baš onog dana kad je trebalo Ukijeva mama je otišla u bolnicu. Lepo su je primili, pripremili je za taj veliki događaj, a onda... ništa.  Ništa se nije dogodilo  tri dana. Uki se pritajio još malo u maminom stomaku. Mama nije tri dana ništa jela, tri dana nije pila vode. Brinuli smo se i čekali. Mama je sve stojički podnosila, a mi ostali smo čekali. Doktori su dolazili i odlazili. Nešto bi pogledali i ćuteći odlazili. Valjda znaju šta rade, tešili smo se. Tako je to kod prvog deteta, mislili smo, ali doktore niko nije smeo ništa da pita niti su oni bilo šta pričali. Ukijeva mama je kao i sve buduće mame na pregled išla kod privatnog doktora, za doznake i lekove u ambulantu kod drugog, a bebe su se rađale kod trećeg doktora u bolnici.  Sve je bilo prepušteno svesti, savesti i znanju doktora koji vam se padne. A znamo da je svačiji pacijent  ničiji pacijent.

Moja majka me je svakog dana zvala telefonom i pitala ima li nečeg novog. Ja sam joj stalno ponavljala isto. Trećeg dana, svratila sam do nje i srela je na kapiji. Po odelu sam videla da je krenula negde:

-          Kuda ideš? – pitala sam je.

-          Idem kod kume (ona je medicinska sestra na opštoj praksi). Kuma sigurno poznaje nekog u porodilištu. Šta čekate TRI dana? Nije to obična stvar. ČOVEK TREBA DA SE RODI. Čekate i rizikujete.  Nađite nekog da pitajte, nek je pogleda. Tri dana se muči. Znate da bez veze danas ništa ne može. – ljuto mi je rekla.

Ja koja sam se bila ukočila od treme i brige, shvatila sam koliko je majka u pravu. Od brige niko nema vajde.  Ona od 80 god nas je sve postidela. Ali i pokrenula. Nekako sam je ubedila da se vrati u kuću, a ja odjurila svojoj kući. Skoro panično svima sam ponovila majčine reči i iskritikovala nas sve.  To je bilo dovoljno da posle tri dana čekanja muž pozove jednog doktora, ćerka je pozvala drugog, kolegu da ode do porodilišta i vidi kako je, sestra je pozvala ženu muževljevog kolege koja radi na ginekologiji, našli smo i nečiju drugaricu čija majka radi u bolnici.

Tog dana kad se rađao Uki, dežurni doktor je rekao Ukijevoj mami: A ti si ta sa najviše veza."

Hm, kakva ironija. Na sreću sve je bilo u redu, doktori su sve vreme kontrolisali situaciju. Imali su znanje, samo im je nedostajalo malo ljubaznosti. Nedostajale su dve tri rečenice ohrabrenja budućoj mami i nama ostalima. Nedostajalo je samo da kažu:

-          Sve je u redu, ne brinite. Na svet uskoro dolazi NOVI ČOVEK.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb