Limunada

Pre nekoliko godina

- Baš volim kad radim po podne. Sve sam bolja, sve sam organizovanija. Evo do 14 sati od koliko radim, stignem da doručkujem, popijem kafu, odem do pijace, obiđem prodavnice, majku i sestru, odgledam neki film i skuvam ručak. Nije to baš tako lako, ali ja sam dobar organizator. Moja draga koleginica nedavno reče: „Došao moj muž s posla pa me pita: šta si radila celo pre podne? Ih kršno pre podne, ako ustaneš u9,10 ili 11 do 13 sati ima samo 2 sata i šta čovek da uradi za 2 sata?“

- A ja sve uradila. Evo, pola dva, ručak mi taman stigao na vreme.

Pomislim, pa isključim ringlu. Još 15min da se spremim za posao i taman stižem. Mada, ako sad isključim ringlu, ručak će se ohladiti do 15 sati kad mi dođu sin i muž s posla. Moraće da ga podgrevaju, a pošto planiram taj ručak i za sutra, podgrevaće se i sutra. Ne valja isti ručak više od tri puta da se podgreva, znam ja. Zato ponovo uključim ringlu i odem u sobu. Taman uđem u sobu i počnem da se oblačim, kad se setim:

- Bolje i da se podgreva, ne zna ručak da broji, nego da ja zaboravim da ga isključim. – odem u kuhinju i isključim ringlu. Vratim se u sobu i nastavim sa spremanjem.

- Značilo bi ovih 5min, taman bi u 15 sati bio jos topao. Neću da zaboravim. Nikad nisam zaboravila, nisam ja još sklerotična. – uključim ponovo. Posle 5min isključim i krenem u kupatilo. Na vratima se setim:

- Uh, što ga isključi, mogao još ovo malo da se kuva.

U 15min do 14 sati, taman na vreme krenuh na posao. Vozim ja bicikl i opušteno razgledam okolne kuće sa dvorištima. Volim što sam u malom gradu pa mi sve na dohvat ruke, sa jednog kraja grada do drugog mogu za 15min da stignem. Kako ovi što žive u Parizu, Tokiju, Šangaju, Njujorku, živo me zanima? Ma oni i ne kuvaju ručak. Šteta, baš mi lep ručak. U tom trenutku osetih kako iz jednog dvorišta miriše ručak.

- Jao. Ručak. Jesam li isključila ringlu ili nisam? Ne mogu da verujem. To samo meni može da se desi. Moram da se vratim da proverim. A samo što nisam stigla na posao. Taman da opet zakasnim. Ma ne, mene bi iz Njujorka izbacili posle nedelju dana. Ko ih šiša, ne znaju oni, koga gube.