Limunada

Сваке године почетком јуна почињу да цветају везе и везице a по потреби пуни процват доживе у августу;  понеке се одрже и у септембру.

Наши драги наследници здрави, прави, ко од брега одваљени, који волу реп могу да ишчупају, који све знају и од сваког су паметнији, зато ваљда целе године ништа и не раде или наше слатке наследнице којима је главна преокупација наћи фрајера за забаву или удају, своје време проводе у неуморном шминкању и куцкању порукицапа – једино у чему су успешни је ређање јединица.. А кад враг однесе шалу, на сцену ступају брижни родитељи да им то поправе – на овај или онај начин, са овим или оним изговором.

И уместо да по оној народној „узму мотку и науче га памети“ без стида и срамоте, траже „фаце“ да ураде оно што њихови наследници ницу радили целе године.

Кад боље размислимо нису криви они који окрену телефон, већ они који то од њих траже. Јер , где је тај родитељ био целе године?                         

 Где су били на почетку године, или током године па да попричају са својим дететом, или га мало дисциплинују, да обиђу школу, питају професоре, можда потраже савет стручних лица, па ако треба потраже професора да одрже неки додатни час ако је градиво пропуштено. Целе године родитељи као да забораве на своју децу, сете се тек кад је касно и кад свако треба да сноси одговорност за свој (не)рад – Није то љубав драги родитељи. И на грешкама се учи - и тако се постаје човек .

Веза везу стиже, па после веза за оцене иду везе за упис у жељену школу или дом! И тако они опет заузму место које им не припада и буду онде где нису заслужили. Е то није добро.  А онда без стида и срама  гледају друговима и професорима у очи и корачају као да су постигли нешто велико у животу. Неки чак почињу да их гледају са уважавањем и да им завиде, а стид и савест полако нестаје и све се тумба - наизглед. Али за све постоји време.

Живот је довољно дуг да све дође на своје место и ....дође време да се наплати дуг. Све што се добије мора да се заради, то су природни закони – у природи влада равнотежа. Пази се свега незаслуженог.

 Нећете размазити дете ако му пружите неограничену љубав, већ ако од њега очекујете мање од оног што он може да пружи.

     Један частан човек је говорио: такви родитељи су „највећи непријатељи својој деци“. Живи били па видели.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• I MAME I TATE
• BIVŠA
• moja majka - VENČANICA
• MIOKARDITIS 8 .deo
• JEDNOM KAD SAM BILA BOLESNA 7.deo
• ЈEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 6 deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 5.deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 4.deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 3 deo - NAJBOLJE JE ZDRAVO SRCE
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 2.deo

• kratke priče [179]
• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom