Limunada

Почетком деведесетих учествовала сам у попису становника . Због започетих политичких превирања и догађаја који су се наслућивали , питања везана за језик и националност била су најосетљивија, па смо добили упутства да пишемо како се људи изјасне , без коментара и додатних питања . Тада се први пут помиње само „српски“ уместо дотадашњег „српскохрватског“ језика. Већина се нормално изјашњавала, као "Србин" - "српски језик"  и све је текло без проблема. Те људе сам заборавила , али сећам се једног: све време се бусао у груди као «велики Србин», псовао све што није српско , хвалио што нам је језик коначно српски , јер ми забога морамо да ценимао своје. Све је то заговарао врло бучно и уз псовке , тако да ме је плашио , не бих волела да му се нађем на путу...... иако ми се чинило да је прижељкивао да му у нечему противуречим , како би задовољио своју свађалачку природу, нисам реч рекла и одахнула сам кад сам напустила његово двориште , које није изгледало ни мало бедно (како би требало да има неко кога су годинама «кињили сви и све“ – „банда комунистичка“.

Неколико година касније у дворишту «великог Србина « , до главне улице , никао је киоск са пљескавицама  са именом исписаним великим лепим , до крова дигнутим словима – „sandwich   top story” . До данашњих дана променио је неколико имена, али сва су била енглеска.

Толико о доследности «великог Србина» и о његовом поштовању националних вредности.

*

Интересантно је да од како смо почели да се бусамо у српске груди никад није било више назива предузећа , продавница , производа , на енглеском језику . Градом треба ићи и добро се потрудити да се пронађе нека продавница са домаћим именом. Од стајлинга , лука , кастинга итд. на ТВ-у , ми је већ мука . Један наш човек који живи у Aмерици , интелектуалац , гостујући у јединој емисији рекао је да се у Београду не би снашао да није знао енглески језик. Он не разуме зашто копирамо туђе , кад је нормално да кад туриста дође у Париз , он тражи ту одлике Француске , кад оде у Атину , хоће да открије Грчку и тако редом , једино кад се дође у Београд не може се наћи ништа српско. Ако је у Београду  Грчка , Америка , Турска , онда нема разлога ту долазити , јер се то боље може видети у тим земљама. За утеху похвалио је наше село које се сачувало душу - српски сељак је последњи витез данашњице - и изразио жељу да своју пензију троши у селу , јер се како каже «зажелео лавежа паса и крекета жаба , чега више у свету нема».

Не разумем зашто се наше водитељке утркују у употреби страних речи кад та иста Европа свој језик штити тако што не титлује филмове , већ преко изворног језика страних филмова глумци говоре матерњим језиком. То је на први поглед  непрактично и много компликованије од титловања .... они знају да је најпрактичније – сачувати свој језик .Уосталом зар се Хрвати и муслимани у Босни данас свим силама не труде да имају свој језик ? Зар се нисмо смејали неким речима које је Туђман измишљао и уводио у хрватски језик , јер хоће своје , изгледа да само нама не треба наше – а „којој овци њено руно смета, онђе није ни овце ни руна“ – мислим да је то рекао још Његош, али кога  још брига шта су рекли Његош, Вук Караџић , Доситеј .????? добро је да им бар имена нисмо заборавили.

*

Далеко од тога да сам националиста. Ја исувише волим људе,.... оне добре, вредне, паметне, хуманисте ма одакле били........  само кад сам се већ овде родила, то сигурно нешто значи. Зато много волим своју земљу.... и ћирилицу.....и наше бајке и инат и пркос... и чуваћу то да имам  чиме да се дичим  „кад уђемо у Европу“. 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• I MAME I TATE
• BIVŠA
• moja majka - VENČANICA
• MIOKARDITIS 8 .deo
• JEDNOM KAD SAM BILA BOLESNA 7.deo
• ЈEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 6 deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 5.deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 4.deo
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 3 deo - NAJBOLJE JE ZDRAVO SRCE
• JEDNOM KAD SAM SE RAZBOLELA 2.deo

• kratke priče [179]
• Generalna [84]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom