Gušt i dert

Subota. Pijačan dan. Na ulici gužva, nema se gde proći. 
U jednom trenutku začu se škripa kočnica.
Žena za volanom u poslednjem trenu uspela je da zakoči i tako ne udari čoveka koji je dijagonalno prelazio preko ulice, nedaleko od pešačkog. Sočno ga opsova, a onda nastavi da vozi.. U istom trenu začu se i psovka čoveka koji je sa dečakom išao trotoarom. 

- Volina.

Ma važno da se sve dobro završilo, pomislih. Ne moramo da se psujemo. Možda je čovek bolestan, jer je bez reči nastavlo svojim putem, kao da se to njega ne tiče. Samo zafrljači dogorelu cigaretu preko glava prolaznika.
- Pa šta ako je čovek malo promašio pešački prelaz - čovek sa dečakom i dalje je ljutito komentarisao.- Šta, ako nije prešao gde treba? Zar da ga zgazi? Nema pojma da vozi. Žena za volanom ihhh - konačno shvatih kome su psovke namenjene.
Sva sreća da ja vozim bicikl, pomislih i setih se one Šojićeve rečenice:
- S ovi vandalizmi, u Evropi, nećemo moći! 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• MOJE ŽEDNO DRVO - avgust 2017
• I ONDA JE ZLO POJELO SAMO SEBE
• ZAŠTO JE NA ODMORU SUPER
• NAŠE NARAVI - treći deo
• SUVE SUZE
• LOKNASTI
• JA SAM OK, TI SI OK, svi smo OK
• NAVRATI PONEKAD NA MINUT DVA
• Не питајте ме КАКО САМ
• NA NEKOG MI LIČI

• kratke priče [79]
• Generalna [81]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom