Gušt i dert

Ljubazan ali i lukav gest, mora se priznati!

Hvala Vam sto postojite!

Mnogo me je obradovao uvod, a ideja je genijalna! Nadajmo se da će sestre ipak postupiti onako kako ste Vi želeli...Možda ljubaznost jednog dana postane bliska svima nama...

Još ne sretoh sestru ili šalterskog službenika koji za sebe misli da je neljubazan. Tako da... to, to, Vesela, nahrani ti njima ego, pa će 'veselo' biti nekom narednom pacijentu :)

ovoliko tekstova napisah, a Ti me Janakis ostavi bez reči. Hvala za onu divnu reč - blagost-

Е,баш ме насмеја реченица : ,,...па ће бити љубазне према сваком пацијенту " јер због њих не одох на контролу :)

Slađana, ne pišeš mi komentare, a sad si baš morala da napišeš da bi izrazila sumnju - ne veruješ u moć mog delovanja?! To se tebi desilo pre, razboli se pa idi sad, da vidimo da li deluje :)
Inače, za neupućene, Slađana mi je sestra, pa zato pišem ovako :) !

Ako se ljubaznosti doda bar malo iskrenosti cilj će biti postignut.Lepo pitija. Pozdrav i dobre želje

panicnadezda, uz iskrenost uvek mi je bitna i dobra namera - a s godinama učim da budem strpljiva, jednog po jednog da "vratimo"

Odlična priča i dobra fora, sad moraju prema svima da budu ljubazne jer ne znaju od koga je poklon :-)

Pa ne može to tako, vidi ti ove Slađane samo banu odjednom i to na ljubaznost :-) a gdje je ona bila tokom radne sezone dok smo mi zalijevali ambroziju, ispravljali krive Drine, testerisali drva za ogrev, i skupljali fiskalne račune pripremajući se za nagradnu igru :-)

hahahaha, Janakis hvala što si mi pomogao, e nek si joj rekao - "svaka ti je zlatna" :)
Da mi nije tebe ja ni s rođenom sestrom ne bi mogla da izađem na kraj, a kamo li sa ostalim sestrama - šta misliš da i nju iznenadim, a da ne zna da sam to ja?! hahahaha

Hvala. Zbogom!

Hahahaha pogrešno sam protumačio komentar. I pogrešmo reagovao. Izvini!
Obriši ovo moje zbogom.

Iznenadi je obavezno :) al nemoj baš da je preneraziš, da se ne šokira k'o ja, umalo :-)

Janakis, ne umem ništa da brišem,a i pogrešni komentarise broje pa ispade da sam najčitanija hahaha - uostalom ne znam šta si pogrešno razumeo, jer i kad pogrešiš ti pogodiš (suštinu) hahaha a ono zbogom nije dolazilo u obzir (umalo ti mene da šokiraš) - pa ja bih bez tvojih komentara ostala totalno neshvaćena

Za brisanje komentara ne beri brigu. Ne znam ni zašto sam ti to preporučio. Vjerovatno jer sam sam, gotovo istog momenta, poželio da ga izbrišem.
Izuzetno mi je žao zbog pogrešnog postupka, ne zbog toga što sam neka cvjećka pa mi se to inače ne dešava, već zbog toga što ti to nisi ničim zaslužila.

A što se tiče ovog 'pogađanja' :-))) ima toga, al' ko pogađa a ko je pogođen to je već teško razaznati a o priznanju da i ne govorimo :-))

I sa i bez mojih komentara vrijednost napisanog je ista, shvatljivost takođe (i tvoja a i drugih) a što jeste - jeste, volim da budem smetalo :-)

Janakis "smetaćemo " se nadam se još dugo. Poz

Da je što živ Marko Miljanov, priču bi sigurno uvrstio među svoje primjere čojstva i junaštva.
Bravo!

Ako bar jedna sestra bude ljubazna priča je imala razloga da se dogodi.
pozdrav :)

Љубазност из другог угла

Понукан свијетлим примјером Веселе Племенити ријеши да захвалношћу радника градске чистоће који је сваког уторка празнећи контејнер остављао за собом гомилице смећа просуте по тротоару придобије на своју страну.
Одавно је желио Племенити да му укаже на пропусте у раду, оштро и директно, на обавезе и дужности, но лопата у радниковим снажним рукама, лопата као симбол моћи, би га итекако обесхрабрила и спутала.

Поклону за вриједног радника, плишаном меди, Племенити око врата веза цједуљицу са ријечима: "Хвала вам на педантности" и кришом отворивши врата од камиона хтједе да га убаци у кабину.
Али тада... Кад отвори врата, догоди се чудо!

На хиљаде поклона, чоколадица, лизалица и плишаних играчака из кабине засуше Племенитог умало га не оборивши на земљу.

О, како је дивна наша земља у којој се на пропусте у раду и обавезе указује поклонима и пуним кесама не само докторима, сестрама и директорима већ и радницима градске чистоће.
Бескрајно љубазни :-)

Janakis - kako mi je drago iz 2 razloga: 1. što sam te inspirisala da PIŠEŠ - od nas dvoje bio bi jedan solidan pisac
2. kako si znao da sam DVA puta dala poklone čistačima ulice - jednom kafu , jednom bombone i zahvalila im što čiste učicu - baš misleći kad mogu doktori, političari, advokati mogu i čistači.
Jednom je jedna učenica poučena mojim primerom jednoj ženi koja je čeprkala po kontejneru poklonila pomorandžu koju je dobila u domu za užinu -a žene je opsovala i rekla - marš - nisam ja bedna -
baš me zanima tvoj komentar

Најједноставнији начин да укажем на другу страну медаље, на пошаст захваљивања у виду кеса и кесица за обавезе и дужности које се професијом подразумијевају, је коментаром у виду причице. Јако је важно пробудити свијест о томе. У супротном није се чудити што и Богдан зна за 'краћи' пут.
Коментари типа дивно, сјајно, бајно, тај гест ће шармирати, постидити и промијенити навике, погубне навике, тешко су сварљиви. Свједоче више о површности.

Па знам да их редовно засипају поклонима :-) (мислим на раднике чистоће) ал' нисам био баш свјестан да ти предњачиш :-)

Шалу на страну тај примјер је много свјетлији, и више у твом маниру, него овај гест Веселе. И они тај гест вјероватно неупоредиво више цијене.

Људи који су у тешкој ситуацији, људи који су изгубили повјерење у људскост, не желе ни сажаљење, ни милостињу, радије ће копати по контејнеру, отимати од паса луталица него прихватити 'великодушне гестове'. А радије ће умријети него рећи хвала. За њих је то вјероватно признање пропасти или ко зна шта већ... Нама је то страно, чудно, и тешко схватљиво, ал' не можемо знати разлоге огорчења и резервисаности.

Од нас двоје ти си већ писац са врло израженим осјећајем за свакодневне муке и изазове 'малог' човјека и са невјероватном способношћу да то на благ и ненаметљив начин преточи у причу.
А да бих оставио коментар који бар приближно доликује твојим причама морам да се довијам на разне начине од шале, ироније, па све до покушаја 'контрирања' причом, у складу са могућностима, темом и расположењем.

Janakis, sve mi se više čini da se ja dovijam na razne načine da napišem priču koja bi dolikovala tvojim komentarima, - kao da je situacija obrnuta, da su moje priče komentari tvojih priča napisanih kroz komentare.
Žurim napolje ne bi li "čula" neku priču.

Ja mislim da nas više ništa ne može spasiti ni od nasvsamih. ;)

Питија, морам те приупитати јеси ли помињала ову сцену са поморанџом већ у некој причи (или коментару)? Смио бих руку у ватру ставити да јеси.

Janakis ja nisam sigurno, jedino ako je u komentaru to napisala ta učenica jer je ona ostavljala komentare - za to nisam sigurna, ali kad kažeš moguće da je tako - samo da ti "ne izgori ruka" - ko će da mi piše posle komentare

Uvjeren sam da je to pominjano, pa čak da sam i ja nešto pametovao. (Gle čuda ;) ) Sad da li u komentarima ili članku ne znam. Čitav dan razbijam glavu o tome. Umijem neki đavo da se zakačim tako za neki detalj...

Ma ruka neka gori, samo da ne rikne procesor :D

P.S.
Baš sam prekardašio svaku mjeru sa komentarima... Pokušaću da se primirim malo dok me 'ne podbodeš' nekom novom pričom.