Gušt i dert

PRIČE za decu i odrasle - NEKA SVOGA I U GORI VUKA

pitija | 08 Januar, 2021 20:10

Bližila se Nova godina. Bližilo se vreme dobijanja paketića. Uki je dobio mnogo paketića od mame, tate, tetki, teča, stričeva, baba i deda, jer je dobar i jer je imao dobro ponašanje.
Samo jedan paketić mogao je da dobije od Deda Mraza.
Samo je „babin posao“ imao Deda Mraza i Uki se baš radovao.
Pošao je po paketić sa babom, dedom i Beka Senom, sestrom od tetke. Imao je nešto više od tri i po godine i znao je da ga mnogo voli. Voli i on nju, ali ne voli kad ga opominju: „Ne Uki da guraš sestru, ne Uki tako jako da je grliš, ne Uki prevrnućeš je. Ne voli Uki kad ga zbog sestre kritikuju i opominju. A i sestra, ništa ne razume, samo se smeje kad ga vidi, grli ga, uzima mu igračke, baba i deda joj se smeju, igraju se s njom i nemaju više toliko vremena za njega.
Dobro, nekad mu je slatka i nežno je zagrli i poljubi, ali onda opet kad vidi da se svi vrte i trude oko nje, dođe mu da je baš gurne, onako kao što zna, onako kao slučajno.
Te večeri baba i deda su ih zajedno poveli kod babe na posao. Tamo je bilo puno nekih nepoznatih ljudi i puno neke nepoznate dece. Mnogi su bili veći od njega, a svi su bili veći od njegove sestre. Sestra je imala tek godinu i mesec, ali nije htela da jede i teta se baš brinula. Zbog toga je bila vrlo sićuška, ali već je koračala i čvrsto stajala ne plašeći se gužve. Baš su bili mali u toj gužvi. Onda je neko ugasio svetlo. Stizao je Deda Mraz. Baba ih je stavila ispred sebe, u prvi red da bi ga videli. I ostala deca i roditelji su se približila Deda Mrazu.
Uki je pogledao oko sebe: video je samo noge nepoznatih ljudi i sestricu, malenu, još majušniju nego što je bila. Hteo je da uradi nešto, nešto što nikad do tad nije uradio. I uradio je: prebacio je svoju ruku preko bekinog ramena i približio je sebi. Zagrlio ju je. Kao veliki. Zaštitnički. Beka se baš lepo obukla. Imala je lepu haljinicu i bundicu i lep rajf za kosu sa novogodišnjom jelkom. Bila je najmanja, ali mu je bila najlepša. Njegova sestra. Zagrlio je pazeći da je neko ne gurne, da se ne uplaši. Neka deca su počela da plaču, ali Beka je i dalje mirno stajala. Kad je osetila njegovu ruku, okrenula se prema njemu i snažno ga zagrlila, snagom svojih 13 meseci i 7kg. Na licu je imala osmeh sreće kad u tuđem, nepoznatom okruženju, pored sebe imate nekog svog. Nije se bojala, jer je brat koga je volela bio pored nje.
Pri povratku Uki je nosio svoj paket, a svim silama se trudio da pomogne i Beka Seni da ponese svoj. Ponašao se kao veliki, kao pravi brat, a Beka kao da je porasla i kao da se i ona pravila važna.
Niko ih tome nije učio, niko im nije rekao šta treba da rade. To je bio predivni osećaj koji deca donose rođenjem. Vremenom od odraslin nauče mnoge druge stvari pa se desi da to zaborave, izgube.
Baba ih je slikala i tu sliku će im pokazati kad porastu. Mogu se svađati, gurkati, ljutiti kad su sami, ali među nepoznatim, na nepoznatom terenu uvek treba da se drže zajedno, uvek treba jedno drugom da budu oslonac i zaštita, kao te večeri.
Baba ih je slikala da ih tom slikom podseti da brat uvek čuva sestru i sestra uvek voli brata. Neograničeno. Bezuslovno.