Limunada

МОЋ ПРИВЛАЧЕЊА

pitija | 20 Mart, 2016 22:00

На факултету сам имала једну другарицу која је много волела да путује. Тад се још путовало возовима, нису нам били спори и „стопом“ , нису сви имали аутомобиле; па је она тако пропутовала целу нашу бившу Југу.

Нисам била толико ни храбра ни авантуриста да путујем с њом, али ништа нисам пропустила: она ми је препричавала сваки детаљ.

С одушевљењем је причала о људима које је упознала на тим путовањима. Увек је наилазила на посебне, занимљиве људе. Увек је имала лепе успомене. Пажљиво сам је слушала док је описивала те незнанце. Како је само лепо причала о њима! Волела сам да је слушам ; у почетку сам исчекивала да ми исприча нешто о неком лошем сапутнику, али моје исчекивање било је узалудно. Она на такве није наилазила. Проналазила је само добре, дивне људе. Изгледа да је наилазила само на оно што је тражила, односно имала..

Колико пута сам пожелела да чујем шта другима прича о мени! Била сам сигурна да и о мени прича као о тим незнанцима, па ме је занимало какве дивне речи користи да мене опише.

Живот нас је раздвојио; неке људе пустите да оду како би направили места да у ваш живот уђу други.

Сада све чешће застајем да предахнем, јер дуг је пут иза мене....много је дана, лета и зима уткано у моју душу..... застанем да видим где сам; нисам ли живот узалуд потрошила.

И свиђа ми се оно што видим, зато и пишем; видим да сам у живот пустила многи дивних, добрих људи: обичних и скромних на први поглед, а занимљивих, посебних и драгоцених кад их мало боље упознате.

Многи су прошли, с много добрих људи сада живим и радим, а неке нове добре, још увек срећем сваког дана. проналазим их на сваком кораку изнова и изнова, све више..

Проналазим их као некад моја другарица на својим путовањима..

Изгледа ми је та моћ остала од ње. Хвала јој, ма где сада била.