Gušt i dert

VREME

pitija | 25 Maj, 2016 12:49

Ово време баш ненормално. Удара на природу, на људе. Чупа дрвеће, ломи гране, руши кровове, удара у главу, на срце. Сви кукају. С разлогом.

Сретох мало пре девојку 25 година, намрштила се. Питах је шта јој је, а она ми одговори: „Ма ово време“. Сви кукају, или бар скоро сви.

 Мало касније сретох девојку сличног годишта. Сија. Не помену време, већ свог драгог. Заљубљена је и од сјаја у оку не види мутно небо. Размишљам тако колико се пролепшала, како љубав чини чуда, а онда испред себе угледах једну баку. По седој коси препознах да има пуно година, али ме њен ход више зачуди. Иде брзо, усправних леђа и лако.  Лако као да не додирује тротоар. Ретки су такви. Ја је бициклом лако престигох и не одолих да упитам:

-           - Извините, колико имате година?

-           - А зашто то питате? – уз осмех, враголасто ме сад она упита.

-           - Свиђа ми се Ваш ход. Идете као официр, а опет лако као дама. – бака не успори, само настави да се лако осмехује – Нећете да ми одговорите? – била сам упорна.

-          -  Немам много! Седамдесет и нешто.

-           - Да.- схватих шта ми поручује -   И није много. Супер сте!! – довикнух јој  и скретох у своју улицу бежећи од „ лошег“ времена..

-            - Хвала – кратко одговори уз шмекерски осмех, какав обично имају млади и удаљи се својим лаким, брзим, усправним кораком. 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb