Gušt i dert

AMBROZIJA

pitija | 24 Avgust, 2016 23:48

Средина стазе којом је Милица повремено пролазила  била је насута шљунком, а уз ивице стазе, уз ограде две куће растао је  коров.  Стаза је била недалеко од центра града; спајала је главну са споредном улицом и раздвајала дворишта две куће – једне велике, модерне и једне старе оронуле.

Зид оронуле зграде заклањао је поглед на тај коров, али је зато улаз веће зграде био окренут ка њему...Ипак, изгледа да тај коров ником није сметао .... изузев њој.

-          Боже, зашто баш ја морам све да приметим?  - помисли Милица, љута на себе.

А нарочито јој је засметало кад је на једном делу  стазе ширине метар и дужине два метра, угледала амброзију..

Што је чешће туда пролазила, амброзија је била све бујнија и јача. Био је крај августа и ближио се дан када ће процветати.

Милицу је тај коров недалеко од  центра града, све више мучио.

Чистачи улица, неће покосити тај коров, била је сигурна, као што је била сигурна да то неће урадити ни један од власника кућа поред којих је стаза пролазила..

***

Једног јутра шетала је ван града, ливадама и необрађеним њивама. Испред  једне усамљене, укусно уређене куће, старија жена је са спољне стране ограде чупала траву. Свуда око ње била је природа и зеленило, али она није хтела да испред њеног дворишта расте коров.  

-          Што ти је швајцарска култура – обрати се Милици  човек који  у том тренутку прође поред ње. Добро је познавао ту старију, вредну жену, која је из Швајцарске, дошла да пензију проведе у родном крају. 

Милица не рече ништа, само ћутке настави шетњу, али кад касније на повратку кући прође оном уском стазом, схвати да неће више да дозволи да је амброзија мучи. Неће више размишљати о њој, ни о људима који неће да је почупају.

Почупаће је она.

Сави се и поче да чупа . Од кише, земља је била мека, па је то био лак посао.  Ускоро је површина коју је заузимала амброзија, била чиста. Онда узе нарамак почупаме амброзије и однесе га у канту. Било је време поподневног одмора и никог није било на улици.

-          Добро је, нико ме није видео. Ко зна шта би помислили? –  рече у себи. Ипак најзадовољнија је била што је знала да сада ни једно дете које буде туда пролазило, неће добити алергију због амброзије.

 ***

  Неколико дана касније разговарала је са ћерком:

-          Радила сам тест на алергију. – рече јој ћерка.

-          Откуд теби алергија? Никад  је раније ниси имала.

-          Не знам одакле, али бар знам на шта сам алергична.

-          На шта?

-          На гриње, полен, а највише ......... на амброзију.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb