Gušt i dert

NAVRATI PONEKAD NA MINUT DVA

pitija | 29 Maj, 2017 16:01

Navrati ponekad, tek na minut ili dva, i ne pitaj me ništa i neću te pitati ništa. Osmehni se samo, Po osmehu ću poznati da li si srećna. Osmehni se samo i zagrli me staru i slabu onako kako sam tebe nekad ja kad si bila mala i slaba Zagrli me nežno i napravimo sluku za uspomenu, za mesto gde se čuvaju lepe stvari i drage osobe Navrati ponekad da prkosimo godinama, da im poručimo da uzalud prolaze. Kod nas se stvari ne menjaju, ti si meni isto draga, ja sam tebi isto draga. Srodne duše. Navrati ponekad, da pokažemo da ljubav postoji i da se dragi ljudi ne zaboravljaju.

Не питајте ме КАКО САМ

pitija | 22 Maj, 2017 23:59

После дуго времена, опет је шетала градом. Опуштена, упијала је сваки тренутак свесна свега што је окружује.  Погледом ухвати и препозна познаницу и пошто очито ни једна није журила, застадоше да попричају.  Разменише неколико шала на свој рачун и баш у том трену, док се смејала, неко је дотаче по рамену:
-         Само да Вас поздравим. – пружи јој руку за поздрав -  Драго ми је што Вас видим.
-         Оооо, то си ти. –  у трену, у фином,  лепом младићу препозна бившег ученика – поздравише се као искрени пријатељи – и мени је баш драго што те видим. - најискреније се обрадова.
-         Извините журим – рече младић и брзо отрча даље.
Она му махну док се удаљавао.
Није је питао како је.
Није морала да помисли све што би помислила кад је неко пита „како си“, није морала да се сети да је боле зглобови, да године опасно прете, да је била oзбиљно болесна, уплашена, да је недавно плакала, да се осетила усамљеном, да јој се опет учинило да је оно у што је веровала, била грешка и да се често пита да ли ће имати довољно снаге да остане своја и другачија...
Ни она њега није морала да пита како је; тако није сазнала како му је на факултету, како можда тешко живи, да ли жели да оде из земље, да ли је љут, разочаран, усамљен...
Није сазнала ништа што би умањило пријатност тог тренутка и изненадног сусрета.
Помисли, како су само те речи „желим да те поздравим, јер ми је драго што те видим,“ праве, потребне и довољне, да на површину измаме радост . Само то и ништа више.
Није је питао ништа, само је застао да је поздрави, да се осмехне и тако подсети на безброј лепих тренутака, безбрижних прошлих дана. Кад све прође памтимо само срећне дане.
Отрчао је даље, а она је остала насмејана. Неко је се сетио, неком је драго што је види. Није заборављена.
Срећна, пожеле сву срећу овом драгом младићу.
Снага речи мери се трајањем радости коју донесе, а  радост  овог сусрета трајаће бар још неко време.
Само због тих неколико речи, због искреног осмеха и пријатељског стиска руке, њен дан биће осунчан и када сунце зађе.. 

NA NEKOG MI LIČI

pitija | 20 Maj, 2017 12:33

Volim drvo.

Raste mirno i tiho, lome ga oluje, vetrovi, mraz, sunce ga suši, a ono opet tu gde je ga je neko namerno posadio ili mu vetar seme slučajno doneo i posejao.

Dostojanstveno. 

Neki ga vide i osmehnu mu se zahvalni što je tu, neki ne. Neki ga se sete tek kad ga više nema, neki ni tad.

A ono opet dostojanstveno. Postoji, trpi i ćuti.

I raduje se pticama, veselo širi grane suncu, maše vetru, i voli LJUDE.

Iskreno. Bez njih njegovo postojanje ne bi imalo smisla...

Daje najviše što ima i što može, sve dok se jednog dana ne osuši,  dok ga ne polome ili poseku.

Dok ga ne zaborave i ostave ili i tad iskoriste.

Nestaje mirno i tiho, prirodno i srećno što i svojim odlaskom može da bude od koristi..

Volim drvo, na nekog mi liči....

NAJBOLJI PAĆENIK

pitija | 14 Maj, 2017 15:22

On je radio sve loše i opasne stvari koje su postojale. Lako i bezbolno povređivao je i sebe i druge.
Jurio je i menjao lake devojke, a voleo fine i žalio što ga neće - potajno je patio.

Na svakom koraku je pravio budalu od sebe, uništavao sebe alkoholom ... drogama. Samo kratko je odbijao da pije i pokazivao tablete za srce, a onda opet nastavljao. Mnogo je patio.

Zbog lenjosti nije upisao ništa što je voleo, radio je poslove koje su mu nudili - i potajno patio.

A imao je sve: i ruke i noge i oči i toplu dušu i nežno srce i divan dar - nekad je pisao najlepše i najtoplije priče i pesme. Više to ne radi - samo PATI. 

PATNJA je moćna samo ako umete da patite. Kad uhvati ne pušta - može da zameni sve.
 
Odavno je to počeo i sam je zaboravio razlog svoje patnje. Dugo je to radio i postao najbolji u tome.
 
Psovao život i sudbinu. Postao je najveći i najbolji PAĆENIK. 
 
Nije mu lako, velika je konkurencija - mnogo je paćenika.

KAD ODEM

pitija | 06 Maj, 2017 11:30

Ispratili smo kolegu u penziju, nedavno, a kao davno da je bilo. Sve manje ga pominjemo, tek ponekad. Više pričamo o novom kolegi.

A i on, retko dolazi, sigurno se igra sa unucima, šeta, igra šah... brine o zdravlju...

Pomislim, tako će i mene... i svakog kad jednom odemo.

Nismo ga zaboravili ... dobar je kolega bio, ali tako je suđeno: onaj ko ode, ma kakav bio i radio dobro ili loše, deo je prošlosti i zauzima samo trenutak dva sadašnjeg života.

Tako je u redu, tako treba. S nama ili bez nas život stalno i oduvek ide napred.

Fer je život; svakom da šansu i „5min slave.“ Treba samo znati da i kad se smejemo, igramo ili stvaramo radimo to do krajnjih granica svog srca.

Zato, se sad još više i češće smejem, da  onima koji ostaju izmamim osmeh, kad me se sete... ponekad ... a i da ne žalim kad odem.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb