Gušt i dert

Одустајање

pitija | 02 Decembar, 2012 17:20

Родиш се. Добијеш све што ти треба и почнеш да живиш како треба : смејеш се свима и волиш све људе, проводиш доста времена напољу, играш се са сваким и свачим што ти дође до руке, правиш колаче од блата, замак у песку, по цео дан скачеш, трчиш, радујеш се свему што те окружује у свим његовим одлицима, волиш маму и тату онакве какви су, једеш  кашице од воћа и поврћа, одушевљаваш се сваким делом свога тела, не плашиш се ни жабе, ни змије, ни мрака...одушевљавају те бубе и лептири, сунце и цвеће. Ујутру скачеш из кревета  са жељом да рашириш руке свима и све додирунеш; а увече лако и слатко заспиш...

Онда мало порастеш, па видиш да су ти уши клемпаве, ноге криве, лице бубуљичаво .....и почињеш да не волиш себе и почињеш да гледаш какви су други и почињеш да се мање смејеш и да се мање радујеш ономе што те окружује. И почињеш да се љутиш и свађаш са родитељима. И мислиш да све знаш и зато почињеш да бринеш, или ништа не мислиш па ништа и не бринеш..

Па прође још мало година, па заволиш неке друге ствари и волиш их толико да их никад доста, па почињеш да јуриш бољи посао, већу кућу, успешне пријатеље, модерну технику, новија кола..... док јуриш  летовање тамо негде, овде ти живот узме маму или тату, или неку драгу особу.

Па добијеш децу и јуриш више, не схватајући да свака трка значи полако одустајање.

Бринеш све више и скоро престајеш да се смејеш, па постајеш нервозан па те други све више љуте; они не воле тебе, ти не волиш њих, ; мржња те све више једе и док њену горчину претрпаваш са што више слатке и слане хране,  живот почиње да те крњи:  узме ти здраво срце, здраву крв, здрав желудац, здраве бубреге .... живот те опомиње и гризе, а ти рупе на души пуниш са још више беса и љутње и све си безобзирнији и непажљивији... Не видиш да ти је послао опомену, неки знак као бол, умор, свађу, бригу, нерасположење, тугу,  да будеш опрезан, да се промениш, да ниси на добром путу, да то није живот... ти не схваташ знак да би опет било све ок....   Неповратно ти   узима део по део..... Ти се опет због тога прво љутиш и кунеш и хоћеш да гризеш, ал залуд, гризеш само себе, па се предаш и шта друго, него – одустанеш. Одустајеш од доброг око, добрих зуба, доброг срца, добре крвне слике, добрих мисли, колена, кука, од утробе . .... А живот наставља да кида,  узима ти од ноћи мир, од дана радост, од сутра наде и жеље и на крају дође и по оно што је од тебе остало.

Да ли би било другачије да смо могли и знали другачије?

Да ли би било другачије да смо се више играли на сунцу, да смо више трчали, да смо бирали бриге, да смо у другима видела врлине уместо мане, да смо родитељима рекли хвала због свега што су учинили, да смо деци рекли да нам много значе да имамо пуно поверење у њих, да смо више јели воће и поврће, да смо волели себе са свим недостацима, да смо себи рекли да имамо храбрости ма шта лоше да се деси, да смо зауставили мисли на садашњост, да смо више осећали дашак ветра, мирис цвећа, да смо се више дивили природи и имали поверење у њу, да нисмо чезнули за стварима које не могу да нас насмеју, растопе од милине и задиве?

 

Да ли би и тада тако рано од свега одустали?

Komentari

Re: Одустајање

машталица | 02/12/2012, 18:13

све смо ближе истини...о како бисмо овде добро цедиле мозак :)овај део кад ЖИВОТ опомиње, ме подсећа на један од наших разговора о казни... можда су сви одговори ту, него је занимљивије да до њих дођемо около...

Re: Одустајање

pitija | 02/12/2012, 19:27

eto, mi razgovaramo opet - samo naizgled okolo.

Re: Одустајање

mandrak72 | 03/12/2012, 18:12

Što više znam više sam odmakao da se vratim i popravim što se popraviti da :)
pozdrav

Re: Одустајање

VIOLETA | 05/12/2012, 21:39

FANTASTICNO!!!

komentar

violeta | 09/12/2012, 00:54

Dragana, nesto si bila mnogo razocarana kad si ovo pisala.Ko te naljutio, draga koleginice? Ne brini, bice sve ok, ne umemo mi drugacije nego da stalno jurimo za necim.Treba samo paziti sta zelimo

Re: Одустајање

pitija | 09/12/2012, 10:51

Koleginice draga, prvo: što mi odade ime a drugo naljutila me zglobobolja kad sam vežbava opteretila kolena, tako nam život oduzima deo po deo, a ostalo je "pesnička sloboda" .
I kad si od silnih obaveza stigla da čitaš moje priče - ti si žena ZMAJ

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb