Gušt i dert

SRNA

pitija | 17 Novembar, 2016 23:27

Била је нежна и плашљива као срна.

Волела је живот ..... и људе. Ваљда зато што људи чине живот.  Само се плашила ружних, грубих речи, строгих погледа, оштрог гласа, тужних догађаја. Бригом је чувала све што воли. Бар тако је мислила. А брига има цену.

Волела је и животиње, нарочито псе, само се змија плашила.

А стаза којом је морала да прође могла је да крије неку. Брзо је размишљала, да ли постоји неки сигурнији пут којим би могла да крене. Погледала је најпре на једну страну: била је стрма обала реке, па на другу страну; ту је било оштро шибље и трње.

Није имала довољно времена ако не жели да заостане за групом људи који су ишли испред ње. А да остане сама био би још тежи избор. Морала је да крене путем којим су и други прошли пре ње.

Потрчала је кроз високу траву, трудећи се да не размишља о змији и страху.

Опет није видела ни једну, и опет се узалуд плашила. Мада....можда је страх чува да све буде добро и можда  треба да настави да се плаши,.... а опет шта вреди добити оно што желиш, кад  страх није ни мало пријатан? Много питања на које није знала одговор.

Стаза се спуштала у један воћњак. Био је на пола запуштен, напола обран, са високом травом испод воћака. Испред себе у трави угледа опале крушке које су почеле да труле.  Више због штете да не пропадну, сави се и узе неколико сочних и додаде их девојчици која се однекуд створи поред ње, да их стави у ранац.

У истом трену чу опасан лавеж пре него угледа два огромна пса како трче према њој. Очито су чували тај воћњак.

Шта је погрешно урадила, помисли у трену кад је пси оборише на земљу? Па она те крушке није хтела за себе, није их убрала са стабла, већ покупила да не пропадну.

Није било више времена да размишља о неправди и да није заслужилао да овако умре, већ је осетила њихов врео дах и зубе како се приближавају њеном лицу и врату.

Схвати да је узалуд да се бори, као што би увек радила у тешким тренуцима, и да су њене руке исувише слабе да се супротстави псима.

Суочена са чињеницом да је немоћна, уради оно што је једино могла: лагано и лако потпуно се предаде ситуацији: „Значи то је то“, само помисли  и пожеле да се све брзо заврши и да је много не боли. Одједном страх више није био ту, осетила је само....... олакшање.

Први пут у животу, била је потпуно опуштена и спокојна. Би јој само жао што је последњих неколико година уживала у друштву свог пса, због кога је заволела све псе, а сад ће управо пси да упрљају, покваре и поружне сву ту љубав. Ипак чак ни сада није могла да се љути на ове недобронамерне псе; они су радили само оно шта су их учили.

Није била ни уплашена, ни тужна, ни бесна, ни збуњена, ни зачуђена ..... више није осећала ништа и тако препуштена ситуацији, била је чак некако срећна, на неки нов, непознат начин. Чекала је да се догоди оно што мора, али .....ништа се није догађало..

Да ли је псе овим понашањем збунила? Тек осећала је и даље њихов топао дах на лицу и врату, а онда се сети да су пси највероватније дресирани да незваног посетиоца само чувају док дође газда.

Није је чак ни то ново сазнање много обрадовало. Само је лежала, гледала у небо и чекала .

-                            О то сте Ви? – прену је глас неке непознате жене. – Не плашите се, сад ћу да позовем газду да склони псе. Извините – обраћала јој се жена која ју је очито познавала.

„Боже, колико су нам пута у животу помогну људи од којих то нисмо очекивали; људи које скоро да и не примећујемо“ – помисли безуспешно се трудећи да се сети те жене.

Мирна и спокојна чекала је да склоне псе са њеног лица и врата, и тако мирна се и пробуди.

Овакав сан још није сањала. Које значење носи, помисли кратко? Погледа на сат и схвати да се пробудила таман на време да почне да се спрема код доктора.

Још једна контрола у низу. Спакова све лабораторијске извештаје, снимке срца и ЕКГ.

            Први пут у чекаоници ординације кардиолога била је смирена. Сва питања „зашто“,„шта ако“, „кад би, шта би“...   која је себи раније постављала потпуно су нестала. Није имала ни жеље, ни снаге да прича; гледала је у чивилук са стварима и у људе око себе, трудећи се да примети сваки детаљ.

А онда пажњу са спољних ствари лагано пренесе на своје дисање и потпуно опуштена, сачека да дође „газда“.

Komentari

Re: SRNA

Лаки | 18/11/2016, 11:23

Драга Питија, лепо те је видети опет на блогу.
Причу коју си поставила има јасну и велику поруку за нас који смо здрави или се осећамо таквим. Причу сам читао и између редова, јер у твом писању има и сакривених значења. Једног момента, док сам читао причу,осетио сам влажан дах из уста накидисаног пса, скоро да сам отрчао до собе за ловачку пушку, небих ли стао у одбрану. Таман се дохватих кундака, кад ти у свом стилу окрену причу на „ружан сан“. То је оно, што је овој причи дало неки посебан, и само твој печат.

Re: SRNA

pitija | 18/11/2016, 13:50

dragi Laki i ja se radujem, nedostajali ste mi. Nećeš verovati, priča je autobiografska i potpuno istinita, i ja joj tražim skrivene poruke i mnoooooogo mi je drago i tako si me slatko nasmejao što si hteo da me spasiš haha. Nije samo Janakis duhovit, baš mi je drago što ima još puno dragih, dobrih ljudi. Ko želi moju knjigu nek mi pošalje adresu na mejl samo pošto sam bolesna ne mogu odmah, ali poslaću vam sigurno - jer su me vaši komentari hrabrili da pišem i ovako bar mogu da vam se odužim
draganakiklic@gmail.com

Re: SRNA

Лаки | 18/11/2016, 16:50

Знао сам да је прича аутобиографска јер се добро сећам твојих речи, када си написала да ћеш морати да будеш одсутна са блога неко време.
Најважније је, да ти си испунио твој сан да одштампаш књигу са својим причама. Браво Лаве, видиш да се све може када се искрено жели и у ту жељу верује. Када се опоравиш јавићу се за "мој" примерак.
Свако добро и брз опоравак жели ти Лаки.

Re: SRNA

pitija | 18/11/2016, 18:28

Laki hvala od srca :) drago mi je da imam prave "virtuelne" prijatelje

Re: SRNA

крилаанђела | 21/11/2016, 01:21

Лепа прича о сну, пажљиво исписана сваким осећајем
који се проживи, који има само за себе значење које у почетку пробуђени не схватамао, а онда само у току исте недеље или дан два просто десе се и дође на своје место и коцке се поклопе.

Ја некако то схватам зрелошћу сваког тренутка који проживимо на прави начин, поделимо га са неким осетимо неког да је ту око нас да га све чини исто као и нас да смо у свему заједно. Јединка је множина и породица је ћелија друштва. Више се плашим за здравље свог детета и супруге него било чега другог на свету.

Поздрав и само напред имаш пријатеље увек.

Поздрав

Re: SRNA

pitija | 21/11/2016, 09:59

krilaanđela, poz i hvala za divan komentar - ovaj san mi je imao tako mnogo simbolike i poslao mi poruke, ne znam da li svi to vide, da li sam uspela da prenesem?
Zdravlje najbližih nas sve plaši a kaže se da ne treba brinuti o onome na šta ne možemo da utičemo što je van naše moći. Ja "samo" to još da naučim. Ako neko zna nek me nauči.

San

Bisa | 21/11/2016, 23:31

Razmisljam sta da ti napisem... Verujem u sne... Pricala sam ti sta mi je jedan predkazao pre koju godinu... Pas predstavlja vernost, a agresivni psi tvoj strah od bolesti. Nije bilo napada od njihove strane, za mene je ishod pozitivan sto se tice tvoje bolesti. Na kraju, veruj, i sve ce biti dobro. Pozdrav.

Re: SRNA

pitija | 22/11/2016, 23:09

Janakis, nedostaje tvoj komentar

Re: SRNA

Glengary | 24/11/2016, 18:20

Strah od ljudi

Re: SRNA

Јанакис | 25/11/2016, 10:09

Питијааааааа, па ти имаш срце?! :-))) Што значи газда- вазда! Оооооооо има се, може се :-)
Не знам шта да ти кажем паметно, ти си се у сну пробила до паса, мене је одмах на почетку ујела змија и... отровала се :D

Re: SRNA

pitija | 25/11/2016, 12:25

Janakis hahahahaha hahahahahahahahahaa hahahahaha, kako volim tvoj humor - poš mi adresu da ti poklonim knjigu

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb