Limunada

MOJE ŽEDNO DRVO 3/2

pitija | 04 Jun, 2016 21:13

Почетак јуна

Више од 10 година, уз ограду према улици, имамо две врбе. Донео их мој муж са Власине; свидело му се како су тамо лепе и посадио . Добре су, каже и да из земље извлаче влагу, зато и расту поред река, а нама у сутерену куће била влага. Због тога сам ја и поплаве кад биле, знала да неће много да нам нашкоде. Извући ће моје врбе, влагу из земље . Муж им је обликовао стабло, још док су биле младе, упредао га, па сад изгледа лепо и необично. А ја их много волим. Кад се гране спусте и почињу да нам додирују главу, тад их сече, а ја скупљам гране. Има ту посла, али ја им се увек захвалим за хлад што нам праве. Једино оне од свог дрвећа праве хлад и нама у дворишту с једне стране и пролазницима на улици с друге стране. Кад лети у подне нема нигде хлада, има испод мојих врба, па пролазници увек бирају ту да пролазе. И кола паркирају испод њих. А кад неко не зна где станијемо, ја увек весело објасним: „Лако ћете нас наћи. Испред куће су две врбе- само их ми имамо.“

Стварно, само их ми имамо, а не знам зашто немају и други. Сећам се да их зову жалосне, али моје врбе су баш веселе.

Овог пролећа смо их већ два пута кратили. Купим ја тако једног дана, посечене гране по улици, а прилази ми једна старија комшиница. Гуши се од врућине, па ме погледа и рече: „Ех, мора човек увек нешто да ради и да се мучи. И ово време, све ће да нас погуши. Ето и око тог дрвећа има пуно посла. Да је бар неко родно па да имаш користи. Овако се само мучиш безвезе.“

Погледах ј; одавно је завршила школу. Одустадох да јој причам о кисеонику и хладу. Осим тога и нисам баш претерано вредна, па ми ово мало посла дође као добра рекреација. Само јој климнух главом у знак поздрава и наставих да скупљам исечене гране.

Пре неколико дана заустави ме на улици друга комшиница. Нисмо нешто блиске; само „добар дан“, „добар дан“. Она уз осмех стаде испред мене. Видим да жели да разговара, па стадох и ја.

„Немој да се љутиш, али морам нешто да ти кажем.“ „Слободно“ – одговорих ја. „Знаш оне врбе што имате у дворишту – полако настави - ...... посеците их....... нису добре...... имаш децу .......немој због деце.“

Затечена, не знадох шта да кажем, али на срећу, наиђе нека друга жена и она остаде с њом да прича.

„Ау. Сад да те видим“ – рекох себи. Уздрма ме комшиница овим речима добро. Нико није имун кад су деца у питању – „шта сад да радим ........?“