Gušt i dert

Све је почело с телевизором

pitija | 20 Novembar, 2012 10:43

Некада не тако давно нису постојали телевизори, а аутомобили су били права реткост. Људи су на посао ишли бициклима или аутобусима. Викендом су аутобусом породично одлазили на село и бабама и дедама као и осталим рођацима помагали око стоке и на њиви. Устајали су рано, удисали свеж ваздух, са сунцем су били у добрим односима, па су се сунчали по цео дан док су превртали сено, ветар их је хладио, јели су погачу са кајмаком, сланину са црним луком, јела из глинених посуда, пили млеко; воду директно са извора. Месо и посластице јели су само за славу, као и ракију, јер није било довољно.  Док су радили причали су, шалили се и певали сви заједно, а и деца су радила а после се играла заједно. Увече су савладани слатким умором ишли рано на спавање уз мирис дуња са ормара, покошене траве и сламе и уз звуке зрикаваца и цврчака. И тако из дана у дан, године су споро клизиле.

Онда су једног дана решили да купе ауто; договорили су се ко ће чега да се одрекне и како да уштеде за нови ауто. Сад су имали више времена, јер нису морали да чекају аутобус, па су могли за празник да оду са пријатељима на излет. Мајке су са ћеркама спремале јела и колаче за излет, а очеви са синовима припремали аутомобил, мењали му свећице, прали га и с поносом гланцали. Ако неко од пријатеља није имао ауто, лако би нашли место за њега и његову породицу и сложно одлазили на излет. Тамо би на трави распрострли своје ћебенце са храном, а после би сви и маме и тате и деца играли фудбал, бадминтон и још што шта, а кад би се уморили прошетали би до извора да заграбе хладну, здраву  воду, па су се уз причу одмарали у хладу или сунчали, док су деца брала цвеће, скупљали каменчиће и необичне гранчице. Родитељи су тако васпитавали своју децу, а деца су их слушала и поштовала.

Временом купили су телевизор. У почетку су се породично окупљали да гледају, долазили су и рођаци и све је било супер. Могли су да виде шта се дешава на другом крају света, а да не мрдну с места. Из своје фотеље путовали су далеким рекама, морима, обилазили далеке градове, упознавали обичаје других народа, сазнавали шта се ради у другим земљама. Проводили су се гледајући како други живе, па су због тога имали све мање времена за дојућерашње активности. Дужина програма се повећавала као и разноврсност, па су почели да расправљају ко ће шта да гледа.  Онда су купили и други телевизор за децу, па су сад деца могла да гледају шта су хтела и до кад су хтела- до дубоко у ноћ. Ујутру су била уморна па нису могла да иду на село да помажу деди и баби. Све мање времена за те посете имали су и родитељи. Добро бар су баби и деди купили телевизор, да га погледају ако буду усамљени, а грижу савести умиривала им је чињеница да сад могу хвала Богу телефоном да се чују и чешће него раније.Онда су  тата и мама почели да гледају различите програме у различито време, па су све мање причали. Кад су они хтели да разговарају са децом, деца су гледала свој телевизор, а када су деца хтела да питају нешто родитеље, они су гледали дневник, па је отац гледао неку политичку емисију, па је мајка гледала своју серију. Имали су све више непотребних ствари, али их то није заустављало да и даље купују брдо јефтиних ствари и да неутешно желе скупе ствари за које су их свакодневно бомбардовали са њиховог омиљеног ТВ-а. Зато су морали све више да раде, а при повратку кући имали су још само снаге да одгледају неку емисију. Хвала Богу деца су порасла па су око њих имали мање обавеза а ни она више нису тражила да разговарају, тражила су паре. И ништа што су они имали им није било добро, већ оно што имају њихови другови, оно што ће сутра да се продаје. Родитељи су све ређе одлазили на село, а баби и деди су саветовали да и они више ништа не раде: не исплати се. Тако ни деци село више није било занимљиво, тамо више скоро никог није ни било, па су престали да одлазе на село; радије су ишли на екскурзије широм Европе. Требало је обићи сва та места и научити нешто од странаца. А кад су деде и бабе умрли, продали су земљу и купили кола за децу. Ништа више није било као некад. Маме са ћеркама више нису месиле колаче, јер су ћерке порасле и више су волеле сланише и слаткише из шушкавих кесица. Тате више нису прали кола са синовима, јер су синови сад имали своја, а и перионице су то радиле много боље.

Свет је сад постао тако велики и више се нигде више није могло пешке, бициклом или не дај Боже аутобусом, возом. Сад се живи много брже, па самим тим ваљда и боље. И то изгледа отприлике овако:

 Више није неопходно да се родитељи и деца виђају тако често као некад: мобилни  омогућавају да се у сваком тренутку ма где били чују или пошаљу поруку. Тако им се та могућност доступности своди на 2 поруке дневно, временом и мање. Одавно не ручају заједно, све ређе пију кафу заједно,  све мање тема за разговор имају а кад су се последњи пут нашалили, ретко се ко сећа. Ко се умори од стресног посла седне у кола па на рекреацију, на терене са вештачком травом, вештачким стенама, вештачким језерима, вештачким снегом. За неактивне су направљене покретне траке, масажери који обликују тело какво сте сањали.  Онај ко жели лепу боју оде до соларијума; недостатак здравог ваздуха надокнађује у кисеоничким собама, три дана на мору мења само један боравак у сланим собама, а што се тиче лепоте ту је тек изобиље – вештачке трепавице, надограђени нокти, коса, а о умецима за све делове тела не мора ни да се прича; против бора су пронађене креме које отклањају боре и пре него што се појаве.

Кад због неактивности додате неки килограм ту је брдо успешних производа који за 5, 15 или месец дана могу да скину толико килограма да одете ако желите и у минус. А посуђе за храну? У истој шерпи може да се пржи без уља и кува без воде ( награда за оног ко препозна шта је пржено а шта кувано), у специјалним посудама ручак може да се скувате за 15 мин. Уосталом не морате уопште ни да кувате, брза храна је на сваком кораку.

 Па на шта  се онда троши све ово уштеђено време?

Док родитељи усамљени у тишини гледају своје „омиљене“ програме, деца у својим собама преко тастатуре и екрана „разговарају“са својих 3 000 виртуелних пријатеља широм света.

            То је ваљда срећа и благостање. Тако ваљда треба. Једино не знам да ли је баш то оно чему је човек некада тежио, док је обливен знојем и сунцем више времена проводио у природи окружен својом децом, рођацима и пријатељима?  

 

Komentari

Nostalhija ili?

Bisa | 20/11/2012, 13:03

Nadam se da ce neko od mladjih procitati ove tvoje redove!?

Lepo napisano ali cemu, koji mu je cilj?!
Da se mi stariji podsetimo lepote i otpustenosti koje smo imali?!
Ili mladjim generacijama ocrtati epohu njihovih preka!?
Ili pak nesto sto ja ne vidim a sto ces mi ti reci?!

Covek i njegova evolucija. Efekat mode!
Svi prolazimo kroz to, manje vise svojevoljno. Evropa je podeljena na zapadni i istocni blok. Ovaj zapadni brze je podpao pod uticaj mode zbog blizine sa Americkim kontinentom, odakle nam, uglavnom, dolaze sve novîne. Prodje koja godina dok to stigne do istocni blok. To je tocak, koji se okrece. Dok istok uveliko dozivljava te efekte modne promene, ovde na zapadu vec se vracaju na "staro" (dobro provereno). Samo koji primer: u Parizu stavljaju bicikle na raspolaganje (oh, naravno, ne besplatno, na pretplatu ili porezom) kako bi smanjili zagadjenje vazduha miliona auta i drugih vozila. Narod, koji ima finansijskih mogucnosti, izabira zivot na "selo" (treba znati da ovde rec "selo" nema pezorativni smisao koja mu se pridaje tamo vec docarava bolji kvalitet zivota, slobodu, veci prostor a jeftinije). Tako ti ljudi putuju od ponedeljka do petka. I tako dalje...

Znaci da na zapadu Evrope, efakat mode dolazi sada onaj koji smo mi nekada ziveli a kako rekoh, taj tocak se okrece pa ce za koju godinu stici i u istocnu evropu (geografski efekat i vreme koje treba dok stigne). A i kriza ekonomska ima svoj doprinos tim svim preokretima. Da podvucem i ovo, da sve novo sto stize nama sa zapada (Amerika) sve je sa ciljom kapitalistickog smisla: biti jos vise bogatiji! To im je prvi cilj a za kvalitet zivota, pa i tu nam ponude nesto, samo da se zaradi!
Prosla sam zemaljsku kuglu vise puta, videla i bede i bogatstva, nacine na koje taj ili taj narod zivi, prezivljava. Hteli, nehteli, svi padamo pod taj efekat mode.

Zivot je tocak (a i sah igra!). Sve dolazi, sve prolazi, sve se vraca! Na svakome da zna sta hoce!

Lepo da si napisala ovaj tekst. Dok se ljudstvo ne vrati na taj princip zivota, a vratice se (vec je u toku), tvoj tekst nas bar podseca da postoji i taj nacin zivota...

Eto, ni moj tekst ne bese kraci. Imala bih jos sto sta pisati ali neka ostane za neki drugi put...

Cekam da te citam

Re: Све је почело с телевизором

Ivan Kojic | 20/11/2012, 13:23

Ovaj tekst mogu da razumeju samo oni koji su delimicno ziveli takvim zivotom...Ove mladje generacije koje su vec rodjene sa kompijuterom,one samo mogu da slusaju price o ranijim vremenima ali ih nece razumeti jer ih ni delimicno nisu osetili...A covek kroz osecaje spoznaje svet od svog prvog dana...Sve sto nam je olaksalo zivot jeste blagostanje ali samo uz sve ono sto je bilo nekada...

Re: Све је почело с телевизором

pitija | 20/11/2012, 13:46

čemu tekst? ne da se vratimo nazad ni da se sunovratimo u budućnost, već da se samo zaustavimo izvadimo slušalice iz ušiju i oslušnemo kako lišće šušti pod našim nogama ili tiho plače dok opada, a tako ćemo i mi jednog dana. "Umerenost je mudrost života"

Re: Све је почело с телевизором

pitija | 20/11/2012, 13:51

draga Biso, hvala za komentar i on je delom produžetak teksta, a u jednom delu si me i naježila jačinom svojih misli. svi imamo izbor samo to izgleda ne vidimo, i ja sam to shvatila tek u kasnim svojim tridesetim,žao mi je što nisam ranije, ali sam zahvalna i za dragoceno iskustvo

PiHtijo :)

Bisa | 20/11/2012, 20:42

"nikada nije kasno"
ili
"dok zivota ima, nade ima"...

Re: Све је почело с телевизором

pitija | 20/11/2012, 22:57

Biso "pihtije" bi mi sad dobro došle, kažu da su dobre za kosti - ne zezaj moje proročke sposobnosti

Re: Све је почело с телевизором

Andjela | 21/11/2012, 10:51

Ja sam ostala bez komentara,prelepo napisano...moje reci su suvisne pored ovakvih divnih tekstova. :)

Re: Све је почело с телевизором

milenica65 | 21/11/2012, 21:15

Divan stil i dobro razmisljanje.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb