Priče za dušu iz života.
Istinite, neobične, smešne, tužne sa porukom i poukom.
"Dok mislimo o drugima stvarima tamo negde, život nam se dešava ovde i sada".
pitija | 23 Novembar, 2012 09:31
Сваки ма како успешан човек који има децу, рећи ће да су му највећи успех у животу управо та деца и да је најсрећнији дан у животу, дан када су се она родила; да све што ради, ради за децу и да највише жели да му деца буду здрава.Е сад почиње оно што ми није јасно.
Певачица којој су деца као и свима најважнија ствар и најпреча на свету, снима песме чији су стихови и спотови благо речено тешка порнографија. О поруци коју шаље некој туђој деци ( јер њена су још мала) и какво васпитање врши на њих нема времена да мисли, јер мора да зарађује за живот и да за своју децу обезбеди „пристојан“ живот.
Знам човека за кога сви причају да продаје дрогу – а дрогу зна се да највише користе „туђа“ деца – и који има два сина. И све је то било „лепо“, имао је доста пара да својим синовима (који наравно нису знали чиме се бави њихов дични тата који нема сталан посао) купи скупе патике, најновије моделе мобилних телефона, најлуксузнија кола, да их шаље на зимовање, летовање......док једног дана један од његових синова није почео да исте те татине паре даје за дрогу. Прошло је доста времена док је татица сазнао за то и узалуд је убеђивао сина да то више не ради, чак га је добро и пребио; али све узалуд - ко уђе у тај круг више не може из њега да изађе – тата није смео да престане а син није могао.
Знам продавцее на пијаци који продају своје производе управо тог јутра и сто јутара пре тога опрскане хемијским средствима неколико пута јачим од дозвољених, и са осмехом добродушности објашњавају, чак се и куну да нису уопште прскана. Зна се са којим циљем се то ради: да више произведу и више зараде, наравно за своју децу. Иначе они за своју децу користе друго воће и поврће из друге баште, које заиста није прскано – тј. тровано.
Знам људе који кажу:“баш ме брига за туђу децу, морам да бринем за своју“ – е то и хоћу да вам кажем : бринући за туђу ми бринемо и за своју. Само је питање дана када ће и нама и нашој деци бити потребна туђа помоћ и када ћемо осећити сву снагу неправде и усамљености у свету пренасељеном људима. Нећемо имати никог да нам помогне – јер ће сви бити заузети бригама о себи.
Или још јасније да објасним :
Човек је друштвено биће и хтео не хтео мора да живи са другим људима. Продавачици која је покушавала да ме убеди да су њени производи здрави рекла сам : продај ти слободно отровану робу мојој деци, чувај здраву за своју, а једног дана кад се твоје и моје дете сретну и можда заљубе једно у друго...Шта мислиш, да ли ће нам унуци бити здрави!?
Продавачица ме је зачуђено погледала па рекла:“Ију, где се то сети?“ а ја и њој и свима сличним њој кажем:“ нисам се ја сетила него сте ви заборавили. А неке ствари не смеју да се забораве баш ЗБОГ НАШЕ ДЕЦЕ“.
Јелена | 23/11/2012, 18:57
Хм,нисам о овоме размишљала, али је добра порука!
marija | 24/11/2012, 11:03
Vrlo poučno
Aca | 24/11/2012, 11:06
Nažalost, to je naša svakodnevica...
lora1 | 24/11/2012, 16:20
Sve istinito,ali jako bolno!Na zalost,sve vise i vise tudja deca grizu nasa zlodela.Bez pitanja i grize savesti.
pitija | 24/11/2012, 19:51
svaki komentar znači da nas ima koji mislimo i o ovome što je svetlo na kraju tunela
slađana | 24/11/2012, 21:06
svaki komentar je suvišan...
volimsesire | 26/11/2012, 00:50
SVAKA CAST! ODUSEVLJENA SAM! Tako jednostavno receno a tako mudro i istinito.
Бранкица | 07/12/2012, 14:58
Свака част... У праву сте, нисте се ви сетили, већ они заборавили...:)
pitija | 07/12/2012, 15:54
једноставне ствари су врло компликоване - како неки не виде оно што је очигледно, једном ми је неко рекао да се ствари најбоље крити на видним местима, тамо их нико не тражи.
violeta | 09/12/2012, 01:05
Zeno, super si joj rekla!Svaka ti cast!Ovo da posaljemo roditeljima da procitaju
gasstrocity | 15/12/2012, 00:45
prvi put sam posetio tvoj blog i zaista si me prijatno iznenadila, potpuno razoruzala jednostavnoscu. veliki pozdrav
pitija | 17/12/2012, 12:04
gasstrocity, puno mi znači ovaj tvoj komentar, posećuj me, imam puno ovakvih životnih priča, samo biram pravi trenutak da ih izbacim
| « | Novembar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Re: Моја ћерка + туђ син= наши унуци
zabrinut | 23/11/2012, 11:25
e kad bi svi tako mislili, gde bi nam bio kraj