Gušt i dert

MOJE ŽEDNO DRVO 2. nastavak

pitija | 13 Avgust, 2015 20:38

Подсети ме то на оно време кад су сви псовали на сав ФБ што нам отеше Косово; ја напишем: „пошаљимо поруку на 1033 за гладне на Косову, јер они чувају оно што је остало. И нек лајкује свако ко то уради да виде и други“. Не добих ни лајк ни коментар. (Да неко не помисли да једно причам а друго радим, ја шаљем 3 поруке сваког месеца на разне бројеве, а има их много).

Да то што нико није лајковао није толико лоше и да може бити и горе, сазнам тек кад добих коментар:

-         Све то треба посећи. Сасећи у корену. – написа ми ДТО.

Да ли је љут на некога или је хтео да буде духовит? Можда сам му заличила на залудне и обесне  као што су се мени некад чинили „ борци за заштиту животиња“, док нисам добила мог пса. Сад би им се и придружила.  А опет,  помислих, ја никога не дирам, а на ФБ су обично сви залудни 

Не одговори ми, а ја обрисах коментар. Тако може и он мене. ФБ је чудо.

У том ми стиже порука. Ха, ипак читају Пише ми Мирко:

-       Професорка.што се тиче дрвећа,ако је бивши педагог, још увек директор у стандарду  можете њега да питате да  ли може да обезбеди једну цистерну,исто као оно кад перу улице,па би могли и дрвеће да заливају.

Изгледа је текст био прекратак, па ме није разумео.

Понесох  своју флашу с водом и кренух у град. Прво да скокнем до продавнице да купим фарбу за косу. Да ли да питам продавачицу да ли  би и она залила дрво испред своје продавнице? Мучи ме то питање док улазим:

-       О па Ви сте баш посветлили косу! – дочека ме љубазна девојка коју 3ћи пут видим у животу.

-       Да, зато и хоћу да се вратим на тамнију  боју – кажем а размишљам како да убацим дрво у разговор. Ма питаћу је:

-       Да ли и Ви заливате ово дрво испред радње? Баш лепо, суша је. Видех да је мокро док сам пролазила. Ево и ја сам понела воду – показах на бицикл.

-       Не – збуњено ће девојка.  - Ја дрво нисам ни видела. Можда су ови из локала до нас?

„А моју светлу косу  јеси“ – мислим у себи. Добро то јој посао, а дрво није. Добро је почели смо да мислимо само на свој посао и да се у туђе ствари не мешамо.

-       Ја се тога никад не би сетила – настави даље љубазна девојка па се окрете и пође у помоћну просторију иза ( надам се да наточи воду), а друга девојка ме испрати и пође са мном да види то мокро око дрвета.

  -     Није ово од воде. Ово је талог од кафе и истрешена пиксла.  Хајд довиђења – одох ја.

Komentari

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 2. nastavak

mastalica | 14/08/2015, 11:29

Svidja mi se kako slikate iskreno situacije recima. Odmaram se i uzivam citajuci. To je dar.
A sad da vam ispricam sta sam ja idela juce trazeci svoje drvo.
Ispred pekare tamo i gradske biblioteke gde se ceka bus, dva coveka su cistila oko drveta izmeddju betonkih resetki pikavce, travu...

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb