Gušt i dert

MOJE ŽEDNO DRVO 2. nastavak

pitija | 13 Avgust, 2015 20:38

Подсети ме то на оно време кад су сви псовали на сав ФБ што нам отеше Косово; ја напишем: „пошаљимо поруку на 1033 за гладне на Косову, јер они чувају оно што је остало. И нек лајкује свако ко то уради да виде и други“. Не добих ни лајк ни коментар. (Да неко не помисли да једно причам а друго радим, ја шаљем 3 поруке сваког месеца на разне бројеве, а има их много).

Да то што нико није лајковао није толико лоше и да може бити и горе, сазнам тек кад добих коментар:

-         Све то треба посећи. Сасећи у корену. – написа ми ДТО.

Да ли је љут на некога или је хтео да буде духовит? Можда сам му заличила на залудне и обесне  као што су се мени некад чинили „ борци за заштиту животиња“, док нисам добила мог пса. Сад би им се и придружила.  А опет,  помислих, ја никога не дирам, а на ФБ су обично сви залудни 

Не одговори ми, а ја обрисах коментар. Тако може и он мене. ФБ је чудо.

У том ми стиже порука. Ха, ипак читају Пише ми Мирко:

-       Професорка.што се тиче дрвећа,ако је бивши педагог, још увек директор у стандарду  можете њега да питате да  ли може да обезбеди једну цистерну,исто као оно кад перу улице,па би могли и дрвеће да заливају.

Изгледа је текст био прекратак, па ме није разумео.

Понесох  своју флашу с водом и кренух у град. Прво да скокнем до продавнице да купим фарбу за косу. Да ли да питам продавачицу да ли  би и она залила дрво испред своје продавнице? Мучи ме то питање док улазим:

-       О па Ви сте баш посветлили косу! – дочека ме љубазна девојка коју 3ћи пут видим у животу.

-       Да, зато и хоћу да се вратим на тамнију  боју – кажем а размишљам како да убацим дрво у разговор. Ма питаћу је:

-       Да ли и Ви заливате ово дрво испред радње? Баш лепо, суша је. Видех да је мокро док сам пролазила. Ево и ја сам понела воду – показах на бицикл.

-       Не – збуњено ће девојка.  - Ја дрво нисам ни видела. Можда су ови из локала до нас?

„А моју светлу косу  јеси“ – мислим у себи. Добро то јој посао, а дрво није. Добро је почели смо да мислимо само на свој посао и да се у туђе ствари не мешамо.

-       Ја се тога никад не би сетила – настави даље љубазна девојка па се окрете и пође у помоћну просторију иза ( надам се да наточи воду), а друга девојка ме испрати и пође са мном да види то мокро око дрвета.

  -     Није ово од воде. Ово је талог од кафе и истрешена пиксла.  Хајд довиђења – одох ја.

"MOJE ŽEDNO DRVO" (1 nastavak)

pitija | 13 Avgust, 2015 10:36

Прођох градом и РАСТУЖИ ме велики број осушеног дрвећа у главној улици  Не могу рећи у дрвореду, јер многа недостају; нека стоје сасушена као споменици о нама, а нека млада се суше.

Kажу, кад се човек роди треба засадити дрво....... кажу  - паркови су плућа града, кажу било би мање клизишта, поплава да је више шума итд..... Ја се не сећам, да сам чула да је неко засадио дрво, а много смо га посекли.

Видех осушено дрвеће у главној улици и помислих,   ма ваљда ће пасти киша ускоро", а онда погледах ка корену – десетине метара око њега је асфалт и бетон. Наградно питање: како до овог јасног дрвећа уопште долази вода? Још смо ставили неке плоче преко, ваљда да не расте трава...

Жао ми дрвета.,

Вруће је а оно је жедно  Осушиће нам се све дрвеће. Младо нема велики корен, требало би га чешће заливати, а старо попунило стаблом отвор у бетону којим смо га заробили, па и кад би га заловали нема где да прими воду. Ко зна где сад његов корен тражи воду?

Зашто баш морам све да видим кад не могу ништа да урадим? А ја хоћу нешто да урадим. Мора да могу, БАР МАЛО!

Сваког дана залићу „ моје дрво", Понесем флашу с водом, ставим је на бајс И сваког дана кад идем да купим хлеб залијем исто дрво. Просто:.једно спасено дрво, мало ли је? Kад би свако од нас то урадио , ех шта би било!.

И онда ми на ум паде спасоносна идеја: овај фб могао би бар нечему да користи. Могла би, да покренем и друге: у граду нас има више него младог дрвећа које се суши.  Избацићу текст, Али лако је мени да пишем, ко ће то да чита. Текст мора да буде кратак а опет да каже много и да одговара свима.

Кад мени нешто падне на памет ту нема назад. Избацим текст и на ФБ и на блог :

“Испред Роде има 2 ДВА дрвета, Једно је одавно суво а друго се суши. Ја бих баш волела да спасимо ово што је остало.

Тог дана ни 1 лајк ни коментар. Нема везе.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb