Gušt i dert

"MOJE ŽEDNO DRVO" (1 nastavak)

pitija | 13 Avgust, 2015 10:36

Прођох градом и РАСТУЖИ ме велики број осушеног дрвећа у главној улици  Не могу рећи у дрвореду, јер многа недостају; нека стоје сасушена као споменици о нама, а нека млада се суше.

Kажу, кад се човек роди треба засадити дрво....... кажу  - паркови су плућа града, кажу било би мање клизишта, поплава да је више шума итд..... Ја се не сећам, да сам чула да је неко засадио дрво, а много смо га посекли.

Видех осушено дрвеће у главној улици и помислих,   ма ваљда ће пасти киша ускоро", а онда погледах ка корену – десетине метара око њега је асфалт и бетон. Наградно питање: како до овог јасног дрвећа уопште долази вода? Још смо ставили неке плоче преко, ваљда да не расте трава...

Жао ми дрвета.,

Вруће је а оно је жедно  Осушиће нам се све дрвеће. Младо нема велики корен, требало би га чешће заливати, а старо попунило стаблом отвор у бетону којим смо га заробили, па и кад би га заловали нема где да прими воду. Ко зна где сад његов корен тражи воду?

Зашто баш морам све да видим кад не могу ништа да урадим? А ја хоћу нешто да урадим. Мора да могу, БАР МАЛО!

Сваког дана залићу „ моје дрво", Понесем флашу с водом, ставим је на бајс И сваког дана кад идем да купим хлеб залијем исто дрво. Просто:.једно спасено дрво, мало ли је? Kад би свако од нас то урадио , ех шта би било!.

И онда ми на ум паде спасоносна идеја: овај фб могао би бар нечему да користи. Могла би, да покренем и друге: у граду нас има више него младог дрвећа које се суши.  Избацићу текст, Али лако је мени да пишем, ко ће то да чита. Текст мора да буде кратак а опет да каже много и да одговара свима.

Кад мени нешто падне на памет ту нема назад. Избацим текст и на ФБ и на блог :

“Испред Роде има 2 ДВА дрвета, Једно је одавно суво а друго се суши. Ја бих баш волела да спасимо ово што је остало.

Тог дана ни 1 лајк ни коментар. Нема везе.

Komentari

Re: "MOJE ŽEDNO DRVO" (1 nastavak)

Janakis | 13/08/2015, 15:21

Јасмин(а)

Јеца | 13/08/2015, 23:01

Драга "pitija",

ових недеља и "мој" парк вапи за кишом. Због претеране врућине жедан је придобио изглед каснојесењи. Путићи и стазе којима свакоднево пролазим покривене су осушеним лишћем. Стање незапамћено. Док трчим све шушти и пуцкета под ногама. Као да је октобар месец, а не средина августа. Већина младог дрвећа је изгубило лишће. И велика стабла боре се задњом снагом да дочекају кишу. И једна старија госпођа бори се против суше са пластичном кофом и канапом у руци. Њоме захвата воду из оближњег канала и залева повећи грм јасмина. Оног, који нас сваки пут с пролећа, на улазу у парк, поздрави својим опојним цветним мирисом. Да, и мени је жао дрвећа на овој суши...

Re: "MOJE ŽEDNO DRVO" (1 nastavak)

pitija | 14/08/2015, 00:23

izgleda da su samo starije gospođe orne za "borbu". Usrećili ste me ovim komentarom, bar jasmin je spašen a nadam se da će i moje drvo da preživi. Poz

Re: "MOJE ŽEDNO DRVO" (1 nastavak)

mastalica | 14/08/2015, 11:23

a koliko danas ima lajkova i komentara?
vazan je pomak, ucinak nece izostati,poruka je poslata, to je vazno, hvatace je sve vise nas.
A za sadjenje drveta sa rodjenjem nisma znala, to je prelepo, ja cu primeniti i nadoknadicu i za sebe :)

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb