Gušt i dert

2 дан

  Тек сутрадан  смогох храброст да погледам на ФБ:

      Од 20 порука које сам послала добих 4 одговора :  СВИ  хоће да учествују у акцији.  Ауууу, уплаши ме оволики одзив.

Да ли су ме разумели?  Да  ли сам била јасна? Да ли сам рекла „ЛАЈКУЈУ“ или „ЗАЛИВАЈУ“?

Има и питање : До кад  треба да пошаљу слике? Значи разумели.

Па, знала сам ја коме да шаљем поруке.: драгим сигурним  људима који воле природу.

Двоје ми одговорише да ће се придружити акцији кад дођу кући, сад су на мору. Наравно, неће ваљда да заливају грчко дрвеће?

Одговори ми и Милан, драг младић који често подржава моје идеје: Одушевљен акцијом, послаће слику  касније данас или сутра најкасније.  Кад буде имао времена. Сад струже дрва за зиму.

Наравно, нигде није хитно, одговорих му.

Добих поруку и од  моје Милене.  На њу сам рачунала сигурно. И она ме пита:

-       Може ли слика из дворишта? 

-      Не може.  Заливање дворишта се подразумева, треба да спасимо неко НИЧИЈЕ младо дрво у асфалту. – одговорих, а она се изгуби негде са ФБ. Покајах се што не одговорих потврдно. Место у коме живи је мало и можда нема дрвећа у асфалту. Сигурно га тражи.

Опет размишљам: Јесте да  је то  успутни посао од 5мин, али ко ће да мисли о дрвећу и то по овој врућини .... људи су пуни проблема, материјалних, здравствених, љубавних?

Насмејана Сања, будућа учитељица,  изгледа нема љубавних проблема, чак напротив, по сликама на ФБ изгледа срећно заљубљена; она написа:

-       Хоћу  сигурно, само да нађем неког да ме слика. А  нађите и Ви неког да Вас слика, обавезно..

Понових јој да ја стварно не умем, и да стварно немам кога за то да замолим: али да је важно да ја то радим.  Кад иде у „Роду“, нек погледа  око мог дрвета – видеће влажну земљу.

Ех што не затражи „пућ трћ“ слике?! Сад би ме затрпали. Или слике са пивом! Имала би и коментаре уз слике. Тако ми и треба!.

 И тако, нико ми не јави да је залио неко дрво.  Ма ни мушкатлу. Опет ме нису разумели, или код њих нема суше или...... нема дрвећа..

Али поруке још стижу: Коначно Сунчица ми јави да је залила два дрвета испред  стана где сада живи. Нешто ми чудно, много је брзо то урадила, па упитах.

-       Јеси добро залила? Не чашом, флашом.

-       Идем да нађем флашу.

Мало касни стиже опет порука:

-       Нашла сам флашу ....  и залила 4 дрвета и цвеће у жардињери. И сутра ћу.

Е што ти је дете са села.

Стиже и порука oд Лазара – одговоран, озбиљан младић. Пише ми:

 – Хоћете страницу да направимо? И хоће и моја колегиница да се прикључи, али пита,  може ли цвеће?

Ха, што ти је младост, слике у цвећу су најлепше.  Хоће лепо да изгледа! Ако ако, може и цвеће. Више не правим питање, може цвеће, може двориште, може чаша.

А та страница кад је направимо, мислим се, да ли она може да залива ?

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• KAKO POBEDITI STRAH
• UDES
• KOŽNA JAKNA
• I JA SAM BILA NA SAJMU KNJIGA
• KIVI - priča o povezanosti
• LIMUN
• LJUTA I TUŽNA
• TRI KUĆE
• NIJE MALI GEST
• SEZONSKI POSAO

• kratke priče [109]
• Generalna [81]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom