Gušt i dert

MOJE ŽEDNO DRVO 5. nastavak

pitija | 15 Avgust, 2015 12:03

Сада је време савремене технологије и  треба је користити.  Имам ја већ ученицу за то. Моју Мариану.  Она и ја како каже „имамо сличне мисли у глави“.

-       Како ћемо да назовемо групу? – упита ме.

-       Свеједно, само мора да садрћи реч „МОЈЕ“ – људи пазе само оно што је њихово. – одговорих.

-       Онда нека буде „МОЈЕ ЖЕДНО ДРВО“.

-       Одлично.

За тили час Мариана направи плакат и оформи групу.

-       Треба да нађемо бар 5 људи да би нам акција кренула – рекох јој – то знам из искуства, а и чула сам да кажу да је број 5 магичан.

-       Самоооо ПЕТ? – зачуди се Мариана.  - То је бар лако. Видећете како ће сад аутоматски да се прикључују чланови. – самоуверено ће, а ја не хтедох да је разочарам. Не знам технику, али људе помало познајем.

 

Видех ја да дрвеће не може баш да рачуна на нас, па реших да послушам Мирков савет.  Обратих се за помоћ бившем колеги педагогу,  сада директору „Стандарда“ . Послах му плакат. Он  се одушеви идејом: баш нам завиди. Рече да је Дирекција одговорна за дрвеће у граду. И да се суши јер је болесно. Можда, мада мени ово моје дрво изгледа  здраво, само жедно. Kажу, свако треће вече се перу улице, па га тако и заливају.

То ме мало охрабри. Значи брину о њему.  Само.....  не знам колико дође воде до корена,  кад перу улице, па ћу ја ипак мало да му помогнем. Нећу баш одмах да одустанем, нисам ја таква.

Написа ми  и да ће следеће године да подсаде то суво дрвеће. Супер, само то ми некако заличи као да  идемо увек из почетка. Можда није морало све дрвеће да се осуши. Много је и поломљеног. Тако каснимо бар три године, а за то време нема хлада; па онда још три ако неко у међувремену не забетонира то место за дрво.

Подсети ме то на разговор са чистачицом улица,пре неколико година;  поменух како ми жао што асвалтирали место где је било дрво, а она ми одговори:

-          Ма супер! Шта ће нам дрвеће!  Не могу у јесен само да очистим лишће са улице.

 

Komentari

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 5. nastavak

mastalica | 15/08/2015, 21:51

Mi uvek uzivamo u sakupljanju lisca u jesen, pa nam se svaki list svidja i hocemo da ga sacuvamo, a ne pocistimo i tako se lepo druzimo i naigramo, na jos malo toplom jesenjem danu.
A seke su prosle godine u novoj studentskoj sobi napravile zavesu od jesenjeg lisca, pa su posle od pahulja, itd.
Bice nas jos pet po pet, pa dvadeset i pet, pa dalje, vise, i jos vise..

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb