Gušt i dert

MOJE ŽEDNO DRVO 11. nastavak - pretposlednji

pitija | 20 Avgust, 2015 13:28

7 дан

 Цело пре подне, размишљала сам о тврдој земљи око „мог дрвета“. Много би боље било кад би се мало окопало. Бар мало, да вода лакше прође до корена.  А како сама да окопавам? Да  бар имам неког да ми прави друштво. Моја Милчица би ме подржала, али није ту.  Значи, мораћу то сама неупадљиво да урадим, онако успут.  Само чиме?

Коначно се сетих. Узех моје 2 флаше воде и сврдло; мало, згодно, таман у шаку да стане и да се не види. Док вода лагано кваси земљу ја чепркала око стабла:  Тврда  земља, не да се. Разгрћем песак, каменчиће, затвараче од пива Нађох и нешто металног новца.. Срећом на 10 цм испод осетих  праву земљу. За први дан, није лоше, сутра настављам даље. Задовољна пођох кући. Срете ме професорка  која ради у средњој  школи. Љубазно ми се јави па ме још љубазније упита шта радим:

-          Ево заливам дрво – показах празне флаше, очекујући да се заинтересује. Љубазност се истопи истог трена. Погледа ме као ванземаљца па журно скрену према козметичком салону.

-          Журим, имам заказано.

Добро, није  она професорка биологије – помислих. Дођох кући  и сетих  се Слађана. Морам да га подсетим  за слику. Не прође много , не могох да поверујем: стиже слика и то баш онаква како сам ја хтела.  Са још једним маленим дечаком Слађан  залива дрво. Слика  личи на оне из раних уџбеника познавања природе и друштва кад су још одрасли и деца садила дрвеће и бринула о њему. Слађан се још сетио оног важног,  а скоро заборављеног стиха  чика Јове Змаја: „Где год згодно место нађеш, ту дрво посади“ Браво!

Послала слику  и моја сестра ..... и Ивана ....... и Иванина сестра – уметничке. Како је природа  лепа, тамо где је има; тамо где је више природе, а мање људи.

       Мариана направила још 1 плакат, Лазар избацује дивне мисли уз слике  дрвећа ......

Да ли је ово нама кренуло?

 8 дан

 Данас ми се чини да оно мало зелених листова  на „мом дрвету“некако веселији или ја то видим оно што желим. Ма не, стварно су веселији и као да су мало порасли. Мало, али иде на боље.  Хе, опет ме моје дрво улепша дан..

Улепша ми  дан и оно што моја драга колегиница Виолета написала:

Драга Драгана, ја испред зграде имам огромну липу захваљујуци чијем хладу немам климу у стану. Не могу да је заливам, јер комшије кажу да јој корење доспева ко зна докле под земљом, Kад су врућине, опада лишће као у јесен. Зато мој син и ја повремено грабуљамо лишће, да под крошњом буде чисто и да ако падне киша, оде нешто и под земљу, а не да увело лишће све заджи. Kомшије кажу да сам очигледно залудна и да немам друга посла на одмору, него да грабуљам лишће - није ми то двориште. Мој муж је одрастао под том липом. И моја деца.И деца и унуци мојих комшија одрастају под њом. Можда сам залудна, али мени је задовољство да макар несто урадим за моје, за наше дрво, па ме баш брига шта ко каже и како ко на то гледа. Ја се осећам испуњено кад је погледам са терасе, онако огромну , а под крошњом - милина. Заливам једну врбу преко пута, нешто споро напредује, а што се сликања тиче – тежи случај.

Дирну ме овај коментар. То је то. То сам желела.  Лепо је кад имам овакву колегиницу са којом се разумем и која „види“ моје мисли. Лепо и нама и добро послу који радимо. Знам да има стари телефон којим не може да слика,а и да може да слика, знам да  не уме она то. Као ни ја, ни Гага. Али зато уме Јела . И све што нам треба онa слика.. Мораће Јела ускоро да нас научи. Него, што ли нема Јеле и Гаге?  Мора да их нешто омело па се не јављају.

Погледах ко нам лајковао, па  реших да и њих активирам:

-          Пошаљи нам неку слику за „Моје жедно дрво“ – послах Комсију.

-          Где да Вам нађем дрво „у овај Београд“? Све саме зграде и бетон. Усијало се све, не могу да дишем. Катастрофа. Могу само цвеће што гајим да сликам па Вам пошаљем. То ме хоће. Само,  моје цвеће није жедно. Бринем о њему.

  Миленица окупила своје сестре и брата и дечаке из комшилука и послала дивне слике како заливају воћњак.  Разнежи ме слика радосне деце у воћњаку. И пас је с њима. Као у она носталгична времена: дечаци трче око плодних воћака, играју фудбал,  девојчице распрострле ћебе па се играју „лутке“. И сви се смеју. У последње време, много слушам, како се мој народ све мање смеје. Свуда у свету се више осмехују од нас.  Прођу један поред другога, осмехну се и кажу „Добар дан“. А кажу, тога код нас све мање. Мој ведри, гостопримљиви народ  постао намрштен и тужан.  Не могу да верујем.   

На тренутак се уозбиљих, али ми поглед на ове лепе слике, одмах вратише осмех. Баш задовољна кренух на мој свакодневни задатак. За данас ми не треба хлеб, али морам да обиђем мајку и моје дрво.

Опет понесох сврдло.

Још мало окопах око дрвета да направим малу рупу  где ће вода да се  задржава  док је  полако упија, а не да иде на асфалт. Када то заврших, свратих до мајке.Она види флашу на корпи мог бицикла па ме пита.

-          Још заливаш?

-          Да...... само..

-          Шта смеју ти се?

-          Ма, не. Врућина. Нема никог на улици. Ни кад би пала у несвест не би нико приметио, него нешто размишљам .....  направила сам  рупу око дрвета да се задржи вода и не прелива на асфалт.  Стоји вода ту, тешко пролази кроз тврду земљу,направила се барица, ..... ја не сачеках да је земља сву упије .....Кренем ,  пређем улицу па се још једном окренем и замисли шта видим:  долетео један голуб до те барице......... и  пије воду..

-          Да......Страшна суша. Чух јутрос на радију, да на некој планини стока почела да цркава без воде.

-          И ја сам то чула..... а чула сам и да киша стигла до Хрватске, вечерас или сутра долази освежење и код нас..

 

Кад стигох кући на ФБ ме сачека ме слика Лазарове колегинице:  уз Лазаров коментар:„прво залијмо цвеће у стану па онда на улици. Може, може! Супер! Лепа девојка, ваљда ће још неког да мотивише. Мариана ми пре неки дан рече да се њени другови стиде да пошаљу слику; смејаће им се. Ха, није данас лако радити исправни ствар. Зато сам се ја обратила најхрабријима:

Ево и поруке од Милана. Не могу да верујем: послао неколико слика и још написао:

-          Изаберите слику !

-          Јееее. Ма стави све.

-          Ја бих то избацио за 10 дана .

-          Штааа? 10 дана сам чекала да сликаш, а сад још 10 да избациш.!?

-          Мислио сам да сликам и тад па да избацим заједно. Да се види напредак..

-          Добра идеја, али не могу да чекам, објављуј одмах. Него где си ово сликао? ( тујице у жардињерама).

-          Дошао сам у Крагујевац. Ово су тује испред  моје  зграде. Замислите, ишао сам да уплатим за испите, па сам прошетао кроз главну улицу и .......уопште нема дрвећа L !

Ево  још једне слике: Љиљана је сликала мајку како залова дрвеће у њиховом дворишту.

Седим поред прозора и гледам у екран  компјутера, у пристигле слике: сестра сликала сестру, брата, цимер цимера, ћерка мајку,оца, дрво за које смо заборавили да постоји, деца у воћњаку, сви са осмехом, јер раде нешто добро, јер су корисни.. Није много, али боље и једна слика  него ниједна. Бар смо на тренутак погледали око себе и приметили  да осим нас постоји још неко, неко ко нама треба и коме ми требамо..... можда ће неко ово памтити целог живота и тако ...  Како Вељко написа: једно дрво је један живот.

Прекиде ме неки чудан шум. Неко шуштање. Шта је то? Није на компјутеру, то је напољу.  Устајем и гледам. Коначно:

Пада киша

Komentari

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 11. nastavak - pretposlednji

mastalica | 20/08/2015, 18:19

Da, pogledali smo jedni u druge, a priroda je deo nas. Kad se zagledamo u nju, vidimo i sebe bolje.
Hvala Vam sto nas tako vedro i toplo podsecate na ono sto ne smemo da zaboravimo, a ipak nam se desi...cesto.
Hvala sto imate tako veliko, nezno, a hrabro srce!

Re: MOJE ŽEDNO DRVO 11. nastavak - pretposlednji

mastalica | 20/08/2015, 18:20

Da, pogledali smo jedni u druge, a priroda je deo nas. Kad se zagledamo u nju, vidimo i sebe bolje.
Hvala Vam sto nas tako vedro i toplo podsecate na ono sto ne smemo da zaboravimo, a ipak nam se desi...cesto.
Hvala sto imate tako veliko, nezno, a hrabro srce!

mediterraneo

mediterraneo | 20/08/2015, 20:30

plemenite misli ,lepe misli pivlače lepotu,slično privlači slično .proročice apolonova, dobro je da su osobe kao ti među nama

mediterraneo

mediterraneo | 20/08/2015, 20:31

plemenite misli ,lepe misli pivlače lepotu,slično privlači slično .proročice apolonova, dobro je da su osobe kao ti među nama

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb